Skijaško voskiranje

Saveti Ski oprema - Saveti Skijaško voskiranje

Moderno skijanje ne može se zamisliti bez pripreme skije za sneg, a finalna sekvenca tog skupa servisnih operacija je njeno voskiranje, odnosno mazanje podloge specijalnim skijaškim voskovima. Stavljajući ovu temu na početak serijala, napravili smo mali izlet iz nekog logičnog sleda, međutim to je urađeno namerno da bi istakli važnost voskiranja podloge u smislu boljeg ponašanja skije a i razbili neke zablude da je nanošenje voska važno pre svega u takmičarskom skijanju.

Tekst realizovan u saradnji sa:

Bike & Ski service CICLODROM
Novi Beograd, Bulevar Zorana Đinđića 12a,
011/311 65 89 i 063/739 52 4

     Slabiji skijaši imaju neku vrstu straha od mazanja klizne površine zaokupljeni iluzijom da se skije mažu isključivo da bi bile brže, čime se povećava mogućnost pada, odnosno povrede. Međutim, istina je apsolutno drugačija: povećanje brzine je samo posledica osnovnih razloga mazanja a to su lakša vodljivost, ulazak u novi zavoj, kao i vođenje skije u zavoju, naravno, pored još jednog veoma važnog razloga a to je zaštita klizne površine od mehaničkih oštećenja i oksidacije. Samim tim zbog povećanih funkcionalnih kliznih mogućnosti sa namazanom skijom se manje pada!

    Takođe mnogi, čak i upućeniji skijaši smatraju da je funkcija mazanja podloge otprilike slična funkciji mašinskih masti ili ulja za podmazivanje. Takvo poređenje je apsolutno pogrešno jer sam premaz prilikom skijanja gotovo i da nema dodir sa snegom!

    Da bi pojasnili navedene činjenice, malo ćemo se pozabaviti fizičkim karakteristikama snega, podloge skije i interakcijom koja se između njih pravi sa i bez skijaškog voska.

    Poznato je da je sneg vodena masa koja kristalizuje u vazduhu usled niskih temperatura. Upravo zbog smrzavanja u slobodnom padu kristali snega dobijaju one divne oblike šestokrake zvezice koje možemo videti pod lupom. Međutim ledeni kristali, pod uticajem variranja temperature, medjusobnog pritiska, vetra, kao i usled unutrašnjih napetosti, kada padnu na tlo gube svoj prvobitni oblik i transformišu se u neke zaobljenije i nepravilnije forme. Upravo stepen te transformacije i pravi podelu snega na:

	Temperature vazduha ispod 0°C	Temperature vazduha oko 0°C
Pritisak kPa	Suvi novi sneg	Vlažan novi (sitnozrni) sneg
	Sitnozrni sneg (pršić)	Vlažan stari (grubozrni) sneg
	Suvi grubozrni sneg (firn)
	Zamrznuti sneg
	Led

    Sa druge strane, klizna podloga na skijama je porozna, tj, kada bi je pogledali kroz mikroskop videli bi jednu finu mrežu mikrokanala saćaste strukture koja je fabrički ostavljena na raspolaganje skijašu da u nju utisne odgovarajući skijaški vosak. Vektorizovana skica strukture podloge izgledla bi otprilike ovako:

    Takva struktura bez utisnutog premazna ima lošu osobinu da primi i vodu. To se najbolje ogleda tako što kada pustimo mlaz vode preko nje, ona otiče u tankim mlazevima kao posledica njenog prodiranja u nju . Osim što će usporavati nenamazanu skiju, kristali snega i leda će se zabadati u nju, oštećivati je i značajno redukovati zapreminu mikroprostora sposobnih da prime mažu Ultravioletno zračenje, hemijski uticaji pa čak i dejstvo kiseonika na neimpregniranoj podlozi čine je podložnom abraziji čime se uveliko narušava njena struktura i smanjuje otpornost na habanje.

    Nasuprot tome, namazana klizna podloga pod dejstvom toplote trenja klizanja skije, kao i pod težinom skijaša pretvara gornju površinu snega u mikroskopski tanak sloj vlage. Taj nevidljivi vodeni sloj se praktično zamrzava odmah po prolasku skijaša, ali to je veoma važan faktor zbog koga smo u uvodu naveli da namazana podloga skoro i nema kontakt sa snegom.

    Rezultat mazanja je dakle, stvaranje prirodnog sloja vlažnosti koja osim što pomaže klizanje skije, štiti podlogu od direktnog kontakta sa snežnim kristalima. Sneg ustvari postaje brusna površina koja umesto habanja podloge glača sloj premaza.

     Važno je znati da nova skija kada je izvadimo iz celofana nije premazana takvim voskom. Ona je fabrički zaštićena samo tankim slojem parafinakoji nema svojstva zaštite na snegu, već isključivo od hemijskih uticaja vazduha. Na tzv. „nultom servisu“ u ski-servisima ili samostalno, skijaš, odgovoran pre svega prema skiji koju je kupio, treba da utisne odgovarajući premaz. Na pravilno namazanoj skiji, mlaz vode će oticati u kapljicama.

    Možemo rezimirati da je mikroporozna klizna podloga sposobna da upije skijaški vosak slično koži koja upija mast. Tzv. „toplo voskiranje“ predstavlja utiskivanje maže grejnim telom duboko u strukturu podloge i neno poliranje, i predstavlja najdugotrajnije rešenje (traje 3-6 dana, zavisno od intenziteta skijanja i snežne podloge).

    Dugotrajnost ovog tipa mazanja ogleda se u tome što premaz u podlozi pod dejstvom pritiska skijaša i temperature trenja klizanja skije ima svojstvo potiskivanja prema površini pa stoga pravilno održavana skija sa nenarušenom strukturom ima više „rezerve“ voska i praktično se duže „drži“ namazanom.

    Napomenućemo još samo da je vreme za novo mazanje kada tamna podloga “pobeli” (što je veoma jasno vidljivo). Ta beličasta boja podloge je znak početka oksidacije koja je veoma štetna.