Planine Srbije

Oko skijanja Ski zanimljivosti Planine Srbije

Najveći deo teritorije Srbije zauzimaju planine, koje čine planinsku regiju, od Panonskog pobrđa na severu, do crnogorske, albanske i makedonske granice na jugu. Planine Srbije dele se na: rodopske, karpatsko-balkanske i dinarske planine.

Logicno je u Istocnoj Srbiji u potpunosti zastiti Suvu planinu (Trem 1810 m), Vardenik (Veliki Streser 1875 m) i Dukat (1881 m), a dozvoliti gradnju turistickih centara na Besnoj kobili (1923 m) i na planinama koje su neposredno uz Vlasinsko jezero. Kada je u pitanju Stara planina, logicno je pojedine delove potpuno zastiti, a na drugim omoguciti gradnju. Svaka gradnja bi trebala biti strogo kontrolisana kako bi se planina ekoloski ocuvala.

Ekolozi su napravili veliku nepravdu prema planinama Istocne Srbije ponizavajuci ih u odnosu na planine Zapadne Srbije. Nacionalni parkovi su kategorija iznad Parkova prirode. Ekolozi su za Nacionalne parkove proglasili vecinu planina Zapadne Srbije, dok su planine Istocne Srbiji ili potpuno zanemarili, ili proglasili samo za Parkove prirode. Tako su Kopaonik, Tara, Zlatibor zasticeni kao Nacionalni parkovi, a Stara planina samo kao Park prirode.

Sa ekoloske strane gledista, u Srbiji je trenutno najugrozeniji Kopaonik, pre svega zato sto nije resen problem otpadnih voda. Prosto je neverovatno da se toliko novca ulozi u jednu planinu, a da se osnovni problem zagadjenja ne resi. Samo jedna zicara kosta vise od kvalitetnog postrojenja za preradu otpadne vode. Zar je moguce da ljudi krenu na planinu da bi uzivali u cistoj sredini, a istovremeno rade na njenom zagadjinju?

S obzirom na broj stanovnika i na okruzenje, Srbiji je potrebno 5 velikih zimskih centara i logicno je da to budu Kopaonik, Stara planina, Vlasinsko jezero, Besna kobila i Golija (koja je u Zapadnoj Srbiji, najvisi vrh Jankov kamen1833 m).

Shodno globalnom otopljavanju, uz uracunat tehnoloski napredak za pravljenje vestackog snega, u nasem podneblju ima svrhe praviti zimske centre, orijentaciono, na visinama vecim od 1200 m nadmorske visine na severnoj strani planine, iznad 1600 m na juznoj strani i iznad 1500 m na istocnoj ili zapadnoj strani (odnosno 1350 m ako staza prolazi kroz sumu koja pravi dobru senku). Uobicajena fraza od 1400 m ili od 1600 m nadmorske visine nije dovoljno konkretna.

Potencijal planina u Srbiji za turizam i ekoloska zastita planina su posebno znacajna tema ovog sajta. Ovo su dve kontradiktornosti za koje je u svetu dokazano da mogu jedna sa drugom. Ipak, neophodne je pojedine planine, kao i delove pojedinih planina potpuno zastiti, ali istovremeno siriti svesnost kod ljudi o neophodnom ocuvanju planina.

Ljudi u Srbiji najvise znaju o Kopaoniku i Zlatiboru. Medjutim, Kopaonik je mala planina u odnosu na Staru planinu, a Zlatibor je mala planinu u odnosu na veliki broj drugih planina u Srbiji.

A onda, treba reci da zapravo u Srbiji bez Kosova ne postoji ni jedna stvarno visoka i velika planina. Od okolnih zemalja Rumunija, Bugarska, Makedonija i Crna Gora imaju po desetak vrhova koji su visi od Midzora, najviseg u Srbiji bez Kosova. Medjutim, ovde je bitno naglasiti da su vecina tih vrhova kameniti i nepogodni za ski staze, slicno kao Suva planina. Za razliku od njih, Stara planina, Besna kobila i planine oko Vlasinskog jezera imaju proplanke koji su 'poput persijskog tepiha'.