Les 2 Alpes

SKI REPORTAŽE

Vaše kompletne priče o boravku u nekom ski centru

Svoje reportaže pošaljite na mail admin@skijanje.rs

---

   22.04.2011.  Francuska: Les 2 Alpes i Alpe d'Huez - Martovsko skijanje

       Reportaža: Tadija_91 - na Forumu    

             

Eto došao je i na mene red da posetim tu Francusku. Odlučio sam se za Les deux Alpes, pre svega zbog jeftinih aranžmana iz Srbije a onda i zbog, kako se priča po netu, velikog potencijala za vožnju van staza i povezanosti sa legendarnim La Grave-om. O samom putu ne treba trošiti reči, bio sam obavešten da do te Francuske treba tri dana jahanja (24h autobusom) i tu ništa nije moglo da me iznenadi. Izvukli smo Lastin autobus sa dovoljno mesta čak i za pojedince koji imaju noge. Pre polaska (11. marta) sam proverio prognozu i video da nas čeka prilično uzbudljiva nedelja što se tiče vremenskih prilika. Sapa mi javlja da je već overio powder po šumama “susednog” Serre Chevalier-a.
Stigli smo u mesto po planu, u subotu posle podne. Usledila je šetnja mestom koje na moje iznenadjenje više liči na selo nego na očekivani blok 62 sa Novog Beograda. Odmah sam primetio prisustvo meni ne baš omiljenih gostiju sa ostrva, dok mi je prisustvo njihovog točenog piva baš prijalo. Ima dosta supermarketa sa normalnim cenama (<=od beogradskih).

1. Pogled na Grand couloir, obratiti paznju gde zica baca senku, ovo je bas strmo
 

U nedelju sam bio prvi u redu za gondolu Jandri express koja u dve etape izvlači na dno glečera. Nisam nešto oduševljen tim gondolama, pa sam se sledećim danima penjao isključivo sedežnicama koje su, iako sporije, neuporedivo udobnije. Staze su oko 10 bile već razvaljene, i sve to posle samo 20-ak cm svežeg snega od prošle noći. Vozim malo offpiste, ali neda mi se da se udaljavam mnogo od staza jer se po skijalištu još uvek krećem pomoću putokaza.
Sledeći dan je bio sunčan, van staze je već bilo izvoženo, a i na snegu se stvorila kora pa je bilo preživljavanje. Vozio sam se turistički po stazama, i mogu reći da nisam nešto oduševljen istim. Oni spominju nekih 220 km staza, a činilo mi se da sve vredno pažnje mogu da odvozam u jednom danu.

2. Moja malenkost na 3600 mnv, na kraju ispade da je samo toga dana radila veza za La Grave

Do srede je bilo obično skijanje, malo po stazi, malo van nje a malo po parku, sve u svemu ništa preterano interesantno. U sredu smo otisli u Alpes d’Heuz, a tamo nas je sačekala temperatura u plusu i mokar sneg. Dok su drugari bili na času ja sam bio na putu ka glečeru u potrazi za zimskim skijanjem. Na vrhu me je docekala guzva à la Karaman greben iz vremena pre cetvoroseda, a navodno crna staza od 16 km kojom se ponosi ovo skijaliste nije radila tako da sam bio primoran da sačekam tih 20ak minuta u redu. Ponovo sam se izvukao na vrh i odlučio da bi bilo najbolje da krenem ka mestu i da se stacioniram u snow parku, koji je za divno čudo izgledao bolje nego onaj “najbolji u Evropi” iz Les 2 Alpes-a.

3. Ulazak u tunel na stazi "Tunnel"

Braneći "magareće" boje nije mi padalo na pamet da se vraćam žicom, pa je jedina opcija bila staza Tunnel, koja je ime dobila po, nećete verovati, tunelu u dužini od 300tinjak metara kroz koji se prolazi. Uglavnom, taj tunel je i najlaksi deo istoimene srne staze. Na gornjem delu je poprilican nagib sa hupserima velicine Yuga, dok je na delu ispod tunela strmopizd na koji se prolazi tako što prvo sednete na ivicu a onda možete da počnete da se nadate da vas neki veseljak neće pokupiti na “stazi” širokoj cca 3 metra. Prošao sam bez većih problema. Posle tog strmopizda sam imao dve opcije-da se spustim niz (neutabanu) stazu pravo ili da ispratim nekoliko avanturista koji su presekli ovu stazu i prošli skroz levo izneđu dva brežuljka. Pogadjate gde sam otišao.

4. Najstrmiji deo staze, posle tunela

Tu me je cekao neki kuloar, doduše ne previše strm i spust do nekog zaleđenog jezera, a onda 20-minutno pesacenje do prve žičare. Sledi izvlačenje i spust do mesta, a ostatak dana sam proveo u parku. Pred kraj skijaškog dana je počela opasno da pada kiša, a temperatura je bila tek malo iznad nule. Znao sam da će me sledećeg jutra čekati gomila svežeg snega.

5. Foto dok selo još uvek spava, a radni narod čeka ispred "evo2"

Istog popodneva sam prošetao do Evolution2 da uzmem vodiča za jedan od preostala dva dana. Rekoše da će me nazvati ako se skupi grupa za La Grave. Napomenuli su i da nemaju kola, tako da idemo samo ako radi veza na vrhu. Sneg i dalje pada, i u mestu ga ima nekih 15ak-20 cm.

Sledećeg jutra me bude eksplozije po planini. Primećujem da je sneg prestao da pada i da se magla navukla skoro do samog mesta. Bez obzira na uslove sam bio među prvima na žici. Već na 2000 metara me čeka gusta magla, ali primećujem da je napadalo jedno 40ak cm novog snega. Ne usuđujem se da se uputim malo dalje od staze, spuštam se na auto pilota i po osećaju. Obilazim staze u nadi da ću naći neko mesto gde blizu staze mogu da jurim faceshotove. U međuvremenu sam se setio jedne lepe poljane sa strane crne staze La fee i uputio se tamo. Kao što sam i mislio, sačekalo me je savršeno mesto za vožnju, a i vetar je oduvao maglu sa tog dela pošto je između dva vrha. Savršeno. Pre nego što sam stigao i lavina je pukla na tom mestu, tako da nisam imao preteranih razloga da se bojim. A onda show: udri, ori, gazi, rovari do iznemoglosti. Sneg savršen, mehkan ko dusha. Izgazili smo (ja i jos 10-ak ljudi) celu livadu za nekih 3-4 sata, a onda smo se prebacili na Grand couloir i žičaru Bellecombes. I tu je bilo fino, ali je nagib bio malo too much za mene, mnogo brzine se dobija ako se vozi u dugim zavojima. Oko trojke se, suprotno ubeđenjima, vraćam žičarom do mesta.
Malo kasnije zvoni telefon, a glas na tečnom tarzan inglish jeziku kaže da se nacrtam u 15 do 9 ispred Evo2. Ležem ranije i budim se dosta pre alarma.

6. Kuloar niz koji nas je vodio divokoza-vodič, slikan sa žice

Osvanuo je sunčan dan, ali me plaši vetar koji nosi sneg na vrhu. Dolazim u evo2 pre dogovorenog vremena, i pijem jutarnju kafu dok se ne skupi ekipa. Sekretarica zove telefonom da proveri jel radi veza za La Grave dok nam vodič drži predavanje “Hau tu juz transivr in tu steps”. Veza je zatvorena i izgledi da će da se otvori su mali za danas. Jebiga. La grave će me videti neki drugi put. Vodič nudi da nas vodi po samom mestu, Neki Clots de chalance, pa onda neki kuloar i još neke offpiste rute. Kaže da nije loše. Svi prihvatamo i krećemo na stazu. Skijaški narod je video sunce i čini mi se da je u redu bilo minimalno 10 puta više ljudi nego dan pre (stručni naziv solarni skijaši). Vodič komentariše: "Tudej pists kraudid, a lot mani for doktors". Na gondolu se čekalo, pa, najmanje 45 min po slobodnoj proceni. Mi idemo stepenicama za ski školu i na 2600 metara smo za nekih 20-ak minuta. Tu sledi razočarenje, pošto zbog vetra ne radi ni drugi deo gondole do 3200, odakle se kreće na taj Clots de chalance. Vodič saopštava da ćemo da se spustimo niz jedan kuloar tu blizu i da ćemo se tu rastati, a da će nam novac u potpunosti vratiti. Respekt za Evolution 2!

7. Pogled sa "Rute clots de chalance"

Posle kratkog penjanja sledi ulazak u kuloar. Sa vrha izgleda poprilično strašno, ali kad se krene uđe se u fazon, skakutanje levo-desno. Podloga je ostatak od lavine, nešto što liči na grudve snega. Vodič kaže da su tu "pipl go bifor as" i da su oni "mejk avalanch". Jednom od Francuza iz grupe spuštanje niz strmopizd nije nešto išlo, malo malo pa padne, pa ga vodič hvata da se ne spusti na dupetu do sledeće stene. Prvi sam stigao do kraja, i zadihan se naslonio na štapove dok sam čekao ostatak ekipe. Ponosan ne sebe sam gledao kako se polako spuštaju, a vodič me je u istom trenutku “spustio” – "nekst jir no drink no smouk vi go la grav". Sledi kraći spust poljanom sa ne baš sjajnim snegom i rastanak od vodiča na stazi.

8. Autoportret, u pozadini se vidi gorespomenuta ruta

Ostajem da skijam sa Francuzom Jozef-om iz grupe i saznajem da je on tu skoro pa lokalac, kaže dolazi već 6-7 godina za redom, spuštao se i u La grave par puta (kaze da uzima vodiča jer nema ekipu za vožnju van staza). Kaže da će da me vodi na taj Clots de chalance ako proradi transport do vrha. Posle 2-3 obrnute žice smo primetili da je osmosed koji ide na 3200 proradio, i odmah smo se uputili ka vrhu. Usledila je 5-ominutna četnja i spust niz pomenutu offpiste rutu. Ruta sama po sebi nije bila preterano teška ali je sneg imao ledenu koru pa je bila borba- osim na par mesta u senci i zavetrini gde je moglo da se ubode par zavoja. Preživesmo i to, a ostatak dana smo proveli družeći se sa mr Heineken-om u snowpark chillout zoni. Kasnije sam shvatio da nije dovoljno samo što sam poneo kremu za sunčanje, trebao sam i da je upotrebim.

9. "mali" Tadija pod uticajem heineken-a

Sutradan je sledilo pakovanje, nekoliko obrnutih žica u samom mestu, pogled na zaleđene vodopade oko La Graveta i ljude koji se veru po njima i 24-časovna vožnja do Srbije. Sve u svemu lepo provedenih 7 dana na snegu, jedino mi je mitsko mesto sa druge strane planine ostalo dužno. Francusko, sledeći put se vidimo kad nađem kolica ili kad skupim pare za avion!

10. I za kraj jedna za desktop, u glavnoj ulozi ko drugi nego ja
(klikni za vecu sliku u rezoluciji 1600x1200)

 

---

 
  - ski mape (klikni za veću sliku)...

      
Les 2 Alpes                      Alpe d'Huez

---

NAZAD