Iver - Mokra Gora

Mokra Gora, od nedavno vrlo aktuelna turistička destinacija, nalazi se na granici između dve planine, Tare i Zlatibora. Obe su poznate po svojim očaravajućim prirodnim lepotama čiji poseban spoj predstavlja Mokra Gora. Otkriće ovog predela netaknute prirode omogućila je pruga uskog koloseka kojom je nekada prolazio popularni voz Ćira, izgrađena da poveže Beograd sa Sarajevom, a danas poznata kao jedna od najlepših železničkih trasa na svetu.

    Trasa je prvi put puštena u rad 1925. godine i pedeset godina je ova pruga otvarala vrata u svet Mokroj Gori. Parnjača se probijala kroz stenovite tesnace i visoke useke između Šargana i Mokre Gore, trasom na kojoj pruga pravi neobičnu putanju u vidu broja 8. U svetu jedinstvenom osmicom, spletom tunela i mostova, vešto je savladana visinska razlika od 300 metara od Mokre Gore do Šargana. Prolazeći trasom čuvene osmice dugom 13,5 kilometara, putniku je bilo gotovo nemoguće da odgonetne kojim je pravcem prošao voz i kuda tek treba da prođe.

Stanica Jatare

    Trasa je ukinuta 1974. godine, ali je 1999. godine započeta obnova dela trase od stanice Vitasi (Kremna) do Mokre Gore. Ono što je počelo kao privatna inicijativa grupe entuzijazista okupljenih oko udruženja “Šarganska osmica”, pretvorilo se u projekat koji je udahnuo novi život Mokroj Gori. Obnovljenim delom pruge koji obuhvata celu osmicu turisti se danas mogu provozati istim onim Ćirom, i tako u duhu starih vremena doživeti ovaj jedinstven predeo. Ovo je zaista neponovljiva vožnja, ali tako i košta (cena karte za odrasle je 500 din, a za decu 250).
    Ovaj kraj je dodatno oživeo nedavno izgrađenim etno selom Drvengrad. Za ovo etno selo se s pravom može reći da se po mnogo čemu razlikuje od brojnih turističkih destinacija u Srbiji slične vrste. Duh ovog malog grada jako dobro opisuju reči njegovog osnivača i vlasnika, čuvenog reditelja Emira Kusturice: "Izmislio sam grad koji izgleda kao da se u njemu uvek živelo. A nije nikad."

Ovo drveno naselje podignuto je na brdu Mećavnik koje nadvisuje selo Mokra Gora. Brdo je Kusturicu opčinilo dok je na Mokroj Gori snimao film "Život je čudo", čija je premijera i održana u tada tek sagrađenom drvenom gradiću na Mećavniku. Drvengrad je podignut u tradicionalnom stilu, bez upotrebe modernih materijala. Iako okarakterisan kao etno selo, Drvengrad je pravi mali grad po svom obličju i strukturi. U obliku je pravougaonika čija duža (glavna) osa na jednom kraju ima ulaznu kapiju, a na drugom malu drvenu crkvu. Crkva je građena po ugledu na ruske drvene crkve i posvećena je Svetom Savi.

Mokra Gora - Drvengrad

U centralnom delu sela je trg popločan drvenom kockom i sečenim drvenim pragovima i okružen autentičnim brvnarama prenetim iz okolnih sela Srbije i Bosne ili građenim po uzoru na njih. U svakoj od njih nalaze se sadržaji karakteristični za grad: galerija slika, biblioteka, bioskop Andergraund, poslastičarnica sa domaćim kolačima i prirodnim sokovima, nacionalni restoran, prodavnica narodne radinosti toga kraja. Živopisno ukrašeno, ali apsolutno u duhu podignutih građevina i okoline, ovo selo-grad odiše toplinom i ljupkošću.

Jedan od interesantnih eksperimenata koje je Kusturica sproveo u svom gradu je i proizvodnja i služenje voćnih sokova koji nose ime raznih poznatih ličnosti: Che Guevara (malina), Fidel Castro (kupina), Josip Broz Tito (borovnica), Draža Mihajlović Čiča (višnja), sok od jagoda nazvao je po sebi, a najavljeno je i proširenje asortimana sokovima s imenima Dijega Maradone i Sadama Huseina.

Stručni žiri briselske Fondacije za arhitekturu Filip Rotije je ovaj Kusturičinin graditeljski poduhvat proglasio najboljim arhitektonskim ostvarenjem u poslednje tri godine u Evropi. Za Mokru Goru se bez preterivanja može reći da predstavlja turistički doživljaj na svetskom nivou - kako svojom atraktivnošću i sadržajima, tako i cenama. Od 2006. godine svi koji motornim vozilima prolaze kroz Mokru Goru plaćaju porez koji je odobrila Vlada Srbije kao naknadu za zaštitu životne sredine, mada su neki ovo okarakterisali kao "harač Kusturičinog grada-države".

Skijalište "Iver" na Mokroj Gori, dobilo je naziv po istoimenom vrhu na planini Tari. Prostire se na nadmorskoj visini od 1230 do 1500 m/nv. Na skijalištu uvek dežuraju pripadnici spasilačke službe Parka prirode Mokra Gora

Skijalište je od Mećavnika i Mokre gore udaljeno je 8 km, reč je o asfaltnom putu velikog nagiba, koji se svakodnevno čisti i održava. U podnožju je prostran parking. Postoji mogućnost najma ski-opreme (30 pari skija sa cizmama), dnevni najam opreme je 900.00 dinara. Organizovan je prevoz sa Mećavnika na svakih sat vremena.

Postoje četiri staze duzine od 900 m do 1100 m, od toga su dve pokrivene instalacijama za vestački sneg. Staze su kategorisane kao crvene i crne. Deo staze pored hotela - plninarskog doma Mladost u dužini 700 m je dobro zaklonjen, i uslovi za pravljenje veštačkog snega su idealni i taj deo staze je uvek u funkciji. To se vidi na donjoj slici gde je okolina bez snega, a ana stazi se održavaju takmičenja.

Takođe, taj deo staze je noću osvetljen reflektorima, tako da je moguće noćno skijanje.

Skijalište je pokriveno sa pet mobilnih topova za veštački sneg.  Staze tabaju i ravnaju dva ratraka.

Žičara, sidro, opslužuje sve četiri staze. Dužina žičare je 1.100 m. Nadmorska visina vrha žičare je 1496 m, a dno je na 1230 m. Specifičnost lifta i žičare je njena ugaona konstrukcija, dužine 1,1 kilometar, koji na svojoj sredini ima tri stuba sa tri kotura, što omogućava da se sa jednim liftom pokriva četiri kilometra staza. Brzina žičare je 20 metara u sekundi, a kapacitet više od 1.000 skijaša na sat.

Planovi: dve staze, novi hotel na stazi sa 100 kreveta, dodatnih pet topova za veštacki sneg. Žičara u planu na donjoj slici desno.

Ski staza na Mećavniku je dobila FIS sertifikat, tako da se na njoj organizuju FIS trke u alpskom skijanju i snowboardu.

Ciljna ravina na Iveru,
U pozadini polazna stanica ski lifta (levo), akumulacija vode za zasnežavanje (u sredini), jedan od ratraka (desno)

    Prilazni pravci:
Iz pravca Bajine Baste preko Tare (Kaludjerskih bara) se spustiti do Kremana, takodje i sa Zlatibora. Iz Kremne (magistralom Višegrad-Užice), skrenuti ka Višegradu odn. Mokroj Gori, prođeš kroz Šarganski tunel i posle 5-6km prvo skretanje desno (dobro označeno) ka brdu Mećavnik (odn. Drvengrad)...

Prođe se Drvengrad i nastavi pravo još 8 km i stiže se tačno u podnožje Ivera.  Profil puta je priličnog nagiba (naročito na početku) i veoma je uzak! Ne treba krenuti tim putem bez zimskih guma ili lanaca! Put se penje se sa 400 m/nv na oko 1200 m/nv.

Postoji i put od Mitrovca na Tari direktno do Ivera. Postavljena je čak i tabla, ali to je put u izgradnji, i zimi se ne treba kretakti njime...

Ulaz u tunel Šargan dug 767 m

Skretanje desno ka Mećavniku

Od Mećavnika ka Iveru - Na ovoj raskrsnici desno...

Pogled na Google earth mapu: