Avala

   Na slici članovi Srpskog planinarskog društva na vrhu Avale 1928 godine. Vidi se kula nekadašnjeg grada na Avali.

          Ima indicija da je na Avali u blizini planinarskog doma Čarapićev brest, nekada postojao ski lift. I danas stoji jedan stub koji služi pripadnicima Gorske službe spasavanja za vežbanje spuštanja ugroženih.

          Na vrhu Avale nalaze se ugostiteljski objekti: Hotel "Avala", planinarska kuća "Mitrovićev dom" i Studentsko odmaralište "Čarapićev brest".
          U podnožju Avale su: Motel "1000 ruža", Pansion "Beograd", restorani "Lipovica", "Lovački sastanak" i drugi.

          Zagreb u svojoj neposrednoj okolini uveliko projektuje i gradi veliki ski centar Sljeme na Medvednici, na kome bi se održavala i takmičenja u Svetskom kupu. Naravno uglavnom sa osloncem na veštački sneg. 
          Možde će i u Beogradu neko razmišljati da se na taj način iskoristi Avala.

          Povremeno se i dalje razmišlja o gradnji ski centra na Avali, čemu svedoči i sledeći tekstovi:  

31.05.2009. Avala, planina sa dugom istorijom

Jedina planina u okolini Beograda, Avala, visoka je 511 metara. Danas predstavlja prirodno dobro i jedno od omiljenih izletišta građana, ali malo ko je upoznat sa njenom dugom istorijom.

                 Autor: B. Cvejić    Izvor: Danas

     U izvorima se pominje da je još u preistorijsko vreme okolina ove niske planina bila naseljena, što dokazuju ostaci rudarskih jama u Šupljoj steni. U rimsko vreme nazivana je Zlatni breg, a u srednjem veku Žrnov, prema istoimenoj tvrđavi smeštenoj na najvišem vrhu. Mađari su je nazivali Sarnov, dok su je Turci prekrstili u Havala, što u prevodu znači prepreka. Iz turskog naziva izvedeno je i današnje ime za celu planinu.
     Na vrhu planine utvrđenje su podigli još Rimljani kako bi kontrolisali prilaz Singidunumu, kao i da bi zaštitili rudnike na obroncima. U srednjem veku, na mestu ove utvrde Srbi su podigli tvrđavu, koju u 15. veku zauzimaju Osmanlije. Oni su je proširili i ojačali za potrebe napada na Beograd, koji se tada nalazio u mađarskim rukama. Mađari su početkom 16. veka pokušali da zauzmu Žrnov, ali je pokušaj okončan porazom. Nakon pada Beograda 1521. godine, ovo utvrđenje gubi strateški značaj. Grad Žrnov, inače, držao je turski harambaša Porča, u pesmama opevan, i kontrolisao je put za Beograd. Okolno stanovništvo strahovalo je od njega, jer ih je napadao, pljačkao i ucenjivao. Smatra se da ga je ubio despot Zmaj Ognjeni Vuk, a njegov grob, kako opisuje Evlija Čelebija, počiva u senci stabla pistaća. Naime, još za života rekao je: „Kada poginem u borbi za pravu vjeru ili kad umrem u ljubavi prema bogu, neka se na mom grobu zasadi kakvo rijetko drvo.“ Ne zna se precizno kada je, ali se pretpostavlja da je tvrđava napuštena u 18. veku.
     Za vreme Prvog srpskog ustanka u podnožju Avale odigrao se i krvavi sukob između Karađorđevih ustanika i turske vojske. Tom prilikom, veliki broj ljudi iz okolnih sela učestvovao je u borbama za oslobođenje Beograda 1806. godine. Narod je predvodio Karađorđev vojvoda Vasa Čarapić, iz obližnjeg Belog Potoka.
     Nakon Prvog svetskog rata, lokalni stanovnici pronašli su više grobova srpskih vojnika poginulih u ratu, među kojima i grob jednog neznanog vojnika. Tom vojniku narod je podigao i skromni spomenik, da bi kasnije država odlučila da mu na vrhu Avale podigne reprezentativnije obeležje. Spomenik Neznanom junaku građen je, prema projektu vajara Ivana Meštrovića, u periodu od 1934. do 1938. Obeležje je podignuto u obliku mauzoleja sa karijatidama, koje predstavljaju žene u narodnim nošnjama iz svih jugoslovenskih država. Za ove potrebe dinamitom su razrušeni ostaci Žrnova, tako da danas vidljivi tragovi ovog utvrđenja ne postoje. Inače, prvobitno obeležje podignuto junaku danas se čuva u porti crkve u Belom Potoku, u podnožju planine.
     Na Avali se nalazi i Spomenik sovjetskim ratnim veteranima, koji su poginuli na tom mestu u avionskoj nesreći 1964. Ono po čemu je ova planina, takođe, bila poznata je i Avalski TV toranj, kao najveća građevina u tadašnjoj Jugoslaviji. Izgrađen je bio 1965. na nižem vrhu, ali je srušen u NATO bombardovanju 1999. Trenutno su u toku radovi na izgradnji novog tornja.

Iz Putopisa Evlije Čelebije
     „Izvan tvrđave sa zapadne strane nalazi se oko stotinu varoških kućica koje su pokrivene trskom i ćeremitom, a okićene baštama i vinogradima. Tu se nalazi jedna džamija, ali nema čaršije, bazara ni ostalog. Samo ima mnogo izletišta, koja liče na rajske bašte i vinograde“, navodi se u Putopisu Evlije Čelebije

 

Avala, planina za bicikliste i pesake... A skijaše?      Maj 2007. Avala, planaina sa 511m/nv je jedno od najpopulatnijih odredišta za duži boravak u prirodi i na čistom vazduhu, udaljena od centra Beograda 17 km. Iako pomalo prazna bez poznate siluete tornja, tokom prvomajskih praznika, putevi prema ovoj planini su bili zakrceni...      Pesaci i biciklisti su oduvek imali posebno mesto na obroncima Avale. Uskoro se planira izgradnja nekoliko specijalnih staza za bicikliste rekreativce, ali i profesionalne fri-bajkere za koje će se organizovati čak i prvenstvo države na ovim nimalo naivnim stazama.      Još se nije odustalo od ideje stare nelkoliko decenija da se napravi i prva veća skijaška staza sa čak dva sidra i sedežnicom koja bi u zimskim mesecima pomogla ljubiteljima skijanja da se osećaju kao da su na padinama Kopaonika, ali i da iskoriste Avalu ya obuku i učenje prvih koraka na skijama.    Izvor: Politika 09.05.2007.

 

Izvor: ekapija.com

Uređenje Avale - izgradnja etnosela, obeležavanje staza i objekata, moguća izgradnja žičare i ski staze      10.08.2005. Stručni tim opštine Voždovac napravio je idejni projekat obeležavanja podavalskog područja i Avale. Reč je o postavljanju stotinak novih putokaza koji će biti postavljeni na mestu starih, ali i na novim mestima. Predviđeno je najpre postavljanje tabli sa imenima naselja, zatim ambulante, škola, pošte i mesnih zajednica. Najzanimljiviji detalj iz ovog projekta je uređenje Avale, gde će od podnožja do vrha biti putokazi koji će se uklapati u ambijent. Obeležavanje ća biti urađeno na drveću. Italijanski turizmolozi su se već zainteresovali za investiranje u ovaj deo grada. Plan je da se na mestu blizu buduće obilaznice do auto – puta napravi etnoselo, čime bi se privukao veliki broj stranih gostiju, a Avala time dobila tretman kakav zaslužuje. Bio bi uređen ceo kompleks veoma posećenog gradskog izletišta. Pored obeležavanja lovišta, želja im je da izgrade ski stazu i žičaru od podnožja do vrha Avale.

 

Izvor: Politika

*************************************************** "POLITIKA" Beograd - subota 25. jun 1994. *************************************************** SKI-STAZA NA AVALI Do sledeće zime trebalo bi da se izgradi ski-staza na Avali, kako je objavila gradska vlada. Odlučeno je da počne opremanje zemljista i seča stabala koja će biti iskorišćena kao ogrev u gradskim školama.

Strategija razvoja turizma u Beogradu - Avalu bi oživela žičara

                  Tekst je u potpunosti preuzet iz lista BLIC od 01.12.2008

Umesto što više liči na opustelo izletište, Avala bi mogla da se pretvori u privlačno turističko područje. Nova Strategija razvoja turizma u Beogradu do detalja predviđa kako bi Avala mogla da se oživi.

Prema predlogu Strategije razvoja turizma Beograda, koji je osmislio tim Instituta ekonomskih nauka, na teritoriji Avale i okolnih sela Beli Potok, Zuce i Brđani mogao da se izgradi veliki tranzitno - turistički centar, ali pre svega moraju da se završe neki već započeti projekti.
- Potrebno je prvo da se završi deo obilaznice od Orlovače do Autoputa Beograd - Niš, ali i servisni put, paralelan sa autoputem, koji bi prolazio ispod obilaznice. Takođe, neophodno je uraditi kanalizaciju, sanirati močvarne terene i regulisati zavojničku reku. Tek tad bi stekli osnovni uslovi za početak radova - objašnjava urbanista i prostorni planer Slobodan Mitrović, član tima Instituta ekonomskih nauka.

Motelski kompleks pored puta
Avala i sad predstavlja ekološku zonu i memorijalni kompleks, ali kad bi se ispunili navedeni uslovi imala bi mogućnost da postane jedan od najatraktivnijih turističkih centara Beograda.
- Po jednoj od ideja, pored samog puta, koji bi bio paralelan sa autoputem, izgradio bi se motelski etno kompleks „Srbija“. Za putnike u prolazu tu bi se nalazio auto kamp, kao i autobioskop. Sem toga, bili bi izgrađeni i sportski tereni, termo akvatički kompleks sa termalnim vodama, kao i mega market. Takođe, od tog kompleksa bi se žičarom ili šinskim vozilom moglo doći do vrha Avale, gde bi se sagradio ski poligon ili hala i dečji zabavni centar - kaže Mitrović.

Osim na samoj Avali i delu pored puta, i u podavalskim selima Zuce, Brđani i Beli Potok nalazili bi se odgovarajući ugostiteljski sadržaji.
- Vodene površine bile bi prilagođene za ribolov i kupanje, a bilo bi mesta i za gerijatrijski centar i lovni kompleks sa ZOO vrtom. Takođe, po celom kompleksu bi bile urađene i biciklističke staze - kaže Slobodan Mitrović.

Korist za celu Srbiju
Beograd predstavlja najznačajniji turistički centar u našoj zemlji i praktično svi putevi prolaze kroz njega, pa su koristi od ovog projekta višestrane.
U tranzitno - turističkom kompleksu „Avala” bi se prezentovale specifičnosti svih gradova duž autoputa sa kojima bi se turisti sreli, pa svoju korist u ovom projektu može imati cela Srbija. Takođe, to bi mogla da bude prilika i za ulaz inostranog kapitala, pošto se mogu predstaviti i Bugarska, Tusrka i Grčka, koja inače već učestvuje u finasiranju autoputa E-75 – priča Mitrović.

Konačnu reč daje Skupština
Da bi ideja turističkog oživljavanja Avale mogla da se realizuje potrebno je da Strategiju podrži Skupština grada, a zatim da se uradi i urbanistički plan za taj deo Beograda.
- Novim urbanističkim planom zemljište će biti proglašeno građevinskim i moći će da se raspiše tender. Samim tim pojaviće se veliki broj zainteresovanih investitora, koji bi bili voljni da ulože novac u ovaj projekat - objašnjava Slobodan Mitrović.

---