Slobodan Mitrović Kobi 1934 - 2017

Karijeru je započeo u Ateljeu za arhitekturu i urbanizam 1962. godine, da bi već od 1970. godine bio jedan od osnivača Zajednice za razvoj Kopaonika, potom direktor organizacije Genex Kopaonik gde je sve do 1992. godine ostao i kao savetnik.

Stručni saradnik i konsultant na Institutu za arhitekturu i urbanizam (IAUS) bio je skoro pune dve decenije.

Bio je poznat po njegovom životnom delu, to je izgradnja Turističkog centra Kopaonik između 1957. i 1993. godine. Projektovanje takvog centra i u to vreme je za Srbiju bio neverovatan uspeh, a iznet je na entuzijazmu, velikoj želji, snazi duha i moći ubeđenja Slobodana Mitrovića Kobija. Uz podršku tadašnje političke elite uspeo je da iza sebe stavi, tada najveću jugoslovensku firmu Generalexport na čijem čelu je bio Miki Savicević.

Kobi je bio inicijator, konceptor i rukovodilac projekta na izradi regionalnog plana područja Kopaonika. Kreator i rodonačelnik specifičnog kopaoničkog arhitektonskog stila i idejnih rešenja (Konaci, hotel Grand, Bačište…) prilagođenih klimatskim i pejzažnim uslovima, narodnoj graditeljskoj tradiciji i humanom ambijentu. Bio je i autor i realizator prvog prostornog nordijskog i alpskog skijališta u Srbiji, na Kopaoniku i glavni i odgovorni urbanista Turističkog centra Kopaonik od 1970 do 1992. godine.

Kobi je bio i jedan od osnivača PSD Rtanj.

Bio je angažovan i na uređenju drugih planina poput Tare, Golije, Stare planine, Prokletija, Vlasine, Šar planine, Zlatibora, Bjelasice, Žabljaka…  Nažalost nije dočekao realizaciju uređenja kompleksa valjevskih planina sa centrom oko brane Rovni na Jablanici, gde će se podići i akva park.
Kremacija je zakazana u ponedeljak, 20.02.2017. godine na Novom groblju sa početkom u 11:30 časova.

      Izvor: Telegraf.rs   Foto: Ljuba Ranković

Čovek planina, čovek – planina
Intervju sa Slobodanom Mitrovićem Kobijem -  odlomci posvećeni ski centrima
Autor: Ljiljana Ljiljak   Revija KOLUBARA - Novembar 2005

Slobodan Mitrović Kobi u Brankovini - Foto Ljuba Ranković

– Moja nezgodna osobina je ta što sam ispred vremena dosta dugo. To nije nikava magija, nikakav dar prirode. Jednostavno, to je rezultat moga poznavanja posla. Znači, kao planer moram biti bar desetak godina ispred vremena da bih mogao da pravim taj posao i, naravno, da moram biti informisan o svemu što se dešava u okruženju, ali i svetu. Ja, recimo, tvrdim, a napravio sam taj centar na Kopaoniku, da je on došao 50 godina pre vremena u Srbiju!

– Ski stadion na Povlenu smo determinisali potpuno – strukturno, brojem žičara, kapacitetima, servisnim objektima, itd. I to može sutra da uđe u proceduru nuđenja. Pošto se tu radi o velikom kompleksu, to je nekih 7.000 skijaša na prostoru Povlena i njegovih livada, a verovatno duplo više ako se računa i Bajinobaštanski deo sa Banderom i sa onim prostorom preko, sa isto tako sjajnim padinam. Onda je to nešto sa čim možete napraviti aranžman sa nekim od velikih centara Evrope. Debelo brdo tek treba da se razrađuje i, naravno, donja sela, poput Brezovica, da se i ona stave u funkciju turizma. Za Rovni, plan generalne regulacije je u završnoj fazi i on će praktično vrlo skoro biti aktuelan. Isto tako i Poćuta, kao centar Zajednice sela.

Godinama na istom poslu Slobodan Đukić i Kobi Mitrović -Foto Ljuba Ranković

- Međutim, turizam je tamo gde je masovnost. Kontinetalne regije u Evropi su 50 do 60 hiljada ležaja po regiji. To su Valjevske planine, recimo. Znači pandan toj kontinentalnoj Evopi. Treba da saberemo Divčibare, Vrujce, pa sve tamo do Drine, i da kažemo – to je taj volumen iz koga se mogu iscediti pare. Meni kolega Rej, iz Ženeve, kada smo razgovarali i kad ga pitam „Dobro, Mišel, šta je sada red koraka?”, kaže: „Napraviš dobre ski staze, onda dovedeš svetske asove, organizuješ takmičenje, napraviš promociju tih staza, napraviš intervjue sa njima, itd. Kad dođu svetski asovi, onda dođu lepe žene, a za lepim ženama dođe ceo svet!”. To je bila njegova šifra brzog razvoja. Inače, kaže: „Slobodane, tržište je tako – leti sav svet ide na more, zimi sav svet ide u planine”. A mi imamo i leto i zimu ovde. Tako da bismo mogli da napravimo bum sa skijalištem na Povlenu jer smo blizu velikih potrošačkih centara.

Treba li naši seljaci da odu i da vide kako to funkcioniše u Švajcarskoj, na primer?
– To može da bude i stimulativno i destimulativno. Ne mora da se ide u Švajcarsku, može da se ode do Slovenije. To im je dovoljno, razumeju jezik, razumeju šta im ljudi pričaju, ne moramo toliko daleko da bacamo koplja da bismo došli do nekog rezultata. To su narodi srodnih civilizacija. Oni svi imaju kult planine, oni vole planinu, oni ne beže od planine. Naš seljak je u planinu išao samo kad je morao da ide u zbeg, kad je morao pri velikom snegu da ode u drva i ode da svuče seno. Ja ne znam da li ste vi ikad gledali svlačenje sena sa planine, volovskim sankama? To je spektakl! To je, za mene, splavarenje! Gledao sam to na Kopaoniku. Kroz neku bukovu šumu, onaj napred, što ide između volova u jarmu, i ona dvojica, koja zabacuju sanke i levo i desno. To je – sačuvaj Bože! Digne ti se kosa na glavi... Treba voditi ljude i na svlačenje sena, znate.

     Izvor:  revija.kolubara.info     Foto: Ljuba Ranković

Glavni i odgovorni urbanista turističkog kompleksa Kopaonik, 1970 – 1992.

Slobodan Mitrović Kobi - arhitekta, planer i rukovodioc izgradnje turističkog kompleksa KOPAONIK – od 1957. do 1993. što predstavlja njegovo životno delo

Izgradnja takvog centra, u vreme kada je za Srbiju to bila neverovatna priča, izneta je na entuzijazmu, velikoj volji i želji, snazi duha i moći ubeđenja jednog čoveka – Slobodana Mitrovića.

Na svoja leđa je primao sav teret projekta, ali ga je znalački raspoređivao na saradnike.

Uz podršku tadašnje političke elite uspeo je da iza sebe stavi, tada najveću jugoslovensku firmu GENERALEKSPORT na čijem je čelu bio legendarni Milorad Miki Savićević.

Četiri dobrovoljne radne akcije u organizaciji Smučarskog saveza Srbije, mnogobrojna angažovana preduzeća i pojedinci, ogroman uloženi novac (oko 130 miliona dolara), GENERALEKSPORT najmoćnije preduzeće tadašnje Jugoslavije i planina kakva se poželeti može SRPSKI BISER – KOPAONIK, su činioci koji potvrđuju GRANDIOZNOST ovog projekta.

Slobodan Mitrović Kobi (1934), diplomirao arhitekturu u Beogradu 1960g.

Inicijator, konceptor i rukovodilac projekta na izradi Regionalnog prostornog plana područja Kopaonik, prvog prostornog plana područja posebne namene u Srbiji, od 1964. do 1970.

Kreator i rodonačelnik specifičnog Kopaoničkog arhitektonskog stila, prilagođenog klimatskim i pejsažnim uslovima, narodnoj graditeljskoj tradiciji i humanom ambijentu. Autor i realizator prvog prostornog Alpskog i Nordijskog skijališta u Srbiji, na Kopaoniku.

    Izvor:  tajnizacin.rs