Retro - Skijanje u ritmu čarlstona

Još tridesetih godina u Kraljevini Jugoslavija su se nazirali sramežljivi tragovi ugodnije svakodnevice i optimizma. Ulicama i stranicama štampe bujale su šarene duhovite reklame, maštalo se o putovanju na letovanje, otvorene su prve robne kuće, podsticala se upotreba kozmetike za ulepšavanje, domaćicama je savetovana upotreba tehnologije u kuhinji... Tom nizu aktivnosti koje život čine kvalitetnijim i uzbudljivijim pridružilo se i skijanje.   

Skije za sve

Staro i mlado, gradjanin i seljak danas podjednako imaju volje za skijanje. Naročito je omladina s velikom ljubavlju prihvatila beli sport, pisao je 1933. godine komentator revije za promociju turizma "Jugoslovenski turista", čiju je prvu naslovnu stranu krasio upravo skijaš na snegu! I nije bio jedini, s obzirom da su mediji redovno pokazivali fasciniranje ubrzanim porastom popularnosti skijanja. Motivi odlaska na sneg su bili raznoliki. Tridesetih su bujala sokolska društva kroz koja je glorifikovana fizička aktivnost i telesna spremnost, što se odrazilo u organizovanju takmičarskih aktivnosti. Sljeme je u organizaciji HAŠK-a bilo redovno poprište skijaških utakmica, kako se to tada nazivalo, kroz koje se prvenstveno uglavnom takmičilo u nordijskim disciplinama.

Jednako moćan motivator je bila uloga koju je skijanje zauzelo u osmišljavanju idealnog lifestylea. Naime, status luksuza, koji treba da bude rutina dobrostojećim građanima, skijanje je dobilo zauzevši mesto uz sportove poput tenisa, kriketa, konjičkog sporta i golfa. Prosečan građanin tada verovatno nikada nije imao priliku da uživo vidi najmoderniji kombinezon i skije, ali je neku sliku mogao razvijati preko naslovnih strana "Svijeta", revije sadržajem najbliže ženama, koja je redovno prenosila poruke o zabavnoj zimskoj dokolici. Posledica -  pre nekoliko godina bilo je retko da su se žene posvetile tom zdravom sportu. Danas je međutim broj žena skijaša skoro isti tako i veliki kao i muškaraca, uočio je Ženski list.

Sama izrada skija bila je stolarski posao. Najviše su se cenile skije od američkog belog oraha obrađivane vrućim parama ne bi li dobile na elastičnosti. Proces se zaključivao presvlačenjem dna skije vrućim voskom zbog duže trajnosti i čvrstoće.  Za hodanje po snegu bez skija mogla je da posluži Bata obuća sa obećanjem da će kada sneg veje da vas sačuva zime i prehlade jedino njihove cipele za sneg.

Ko je držao do sebe, na skijalištu nije odstupao od kodeksa gospodskog odevanja, pa na većini fotografija gledamo skijaše u vunenom prsluku ispod kojeg proviruju bela košulja i kravata! Ni žene nisu imale razloga za strah, s obzirom da su proizvođači kozmetike brzo uočili novo tržište. Uz prizore sretnih skijaša, Nivea je poručila da njena krema čini tkivo kože glatkim i otpornim protiv vetra i nevremena, dok je Cremé Simone zdrava, delotvorna i čini Vašu kožu elastičnom i daje joj mladalačku svežinu usprkos jakoj zimi.

Turizam

Ambiciozniji i inovativniji pojedinci shvatali su komercijalni potencijal hladnoće, snega i planinskih predela. Ljubitelji snega uočeni su među vizionarima, kao novi izvor prihoda koji može da preporodi privredno zaostalo i opustelo selo.

Za Gorski kotar su to bile godine relativno aktivne izgradnje planinarskih domova, prenoćišta i pravih hotela, među kojima se isticao delnički Tomislav, reklamiran kao moderno uređen hotel s lepim parkom i prvorazrednom kuhinjom. Sredinom tridesetih prvorazrednu atrakciju dobija Mrkopalj  - prvu domaću skijašku skakaonicu - čijem otvaranju je prema euforičnim izveštačima prisustvovalo čak 3.000 ljudi! Nažalost, Gorski kotar je bio samo periferija događanja vezanih uz razvoj zimskog turizma.

Prava akcija odvijala se u Sloveniji. Dođite braćo Srbi i Hrvati! Već leti ste osetili, kako je dobro kod nas. Ne manje gostoljubivo dočekaćemo i primićemo Vas i zimi, poručio je 1933. godine dr. Rudolf Marn, pretsednik Saveza za promet stranicima, najbolje ilustrujući ambicije slovenačke turističke priče. Godine čarlstona bile su vreme najintenzivnijeg ulaganja u infrastrukturu, pri čemu je dovoljno navesti primer Bleda. Kao kraljevsko odmaralište u koje su dolazili međunarodni uglednici, Bled je u hrvatskim publikacijama predstavljan kao luksuzno mesto u kojem turiste dočekuju najsavremeniji hoteli, toplička kupatila i zabava.

Žeeznice su putnicima do Bleda nudile posebna sniženja, ali je putovanje od Sušaka preko Zagreba trajalo više od 12 sati! S obzirom na tadašnji kriterijum luksuza i savremenog, isplatilo se - uz staze i klizalište na prirodno zaleđenom jezeru dovoljno imućne skijaše čekala je slovenačka, bečka i mađarska kuhinja kao i ugodno loženjem zagrijane sobe sa električnim svetlom i radiom! Večeri su pak provođene uz čitanje, igranje bridža i salonski ples uz živu muziku. Kako i doliči skijanju u ritmu čarlstona.

            Izvor: planb.tportal.hr ;  Kristian Benić ;  Decembar 2010.