Planina Goč 1939. — skijanje.rs

Vrnjačka Banja nekad i sad: tekst iz knjige koju je objavilo „Društvo prijatelja Vrnjačke Banje“ 1939. godine

Planina Goč najlepše izletište Vrnjačke Banje

Svakome, ko dođe u Vrnjačku Banju, skreću na sebe pažnju ogranci veličanstvenog i gordoga „Goča“ — planine, koja sa Juga zatvara bogatu dolinu zapadne Morave. Dalje u pravcu Juga vezuje se sa ograncima velelepnog Željina i najveličanstvenije planine predratne Srbije — „Kopaonika“ čineći sa njima jedan planinski kompleks.

Ovaj planinski kompleks vezuje se jugozapadno sa planinama „Stolovi“ i „Troglav“, koje se dalje vežu preko planine „Jelica“ sa planinama „Tara“ i „Zvezda“, preko kojih dalje dolaze u vezu sa bosanskim planinama. Jugozapadno pak ogranci Goča vezuju se sa ograncima Šarilaninske gromade i planinom „Jašrebcem“. Ceo ovaj planinski splet sa vrha gordoga Goča pruža veličanstvenu sliku posmatraču, koja mu satima zadržava pogled i pruža duboko duševno zadovoljstvo, dok u pravcu severa pri čistom vedrom vremenu, dopušta pogled čak do „Avale“ i „Kosmaja“.

Najveličanstvenije je rađanje i zalazak sunca, posmatrani rano izjutra i s večeri sa vrha planine Željina. Ceo ovaj planinski splet je veoma interesantan za turiste, ali na žalost do sada nije bilo pogodnih puteva, koji bi turistima dali mogućnosti, da ga češće posećuju.

Ogranci planine „Goč“ najvećim delom su, počev od same banje, obrasli hrastovom, a dalje idući vrhovima bukovom i četinastom šumom, ispresecane prostranim i mirisnim livadama i pašnjacima, te čine klimatske prilike u banji veoma pogodnim, donoseći sobom hladovinu i svež, potpuno čist vazduh, kojim se prijatno napajaju pluća banjskih posetilaca. Čist vazduh, hladovina i izvori obične pijaće vode, koji su dovedeni u banju, čine boravak u banji veoma prijatnim pored lekovitih mineralnih voda Vrnjačke Banje.

Logorovanje na Planin Goč - Odbojka

Želja posetilaca banje, da se popnu u visine gordoga „Goča“, nije bila ostvarljiva, jer nije bilo ni jednog pogodnog puta, koji bi im omogućio ostvarenje te želje. Bilo je, istina, više staza koje su vodile na „Goč“, ali njima se moglo ići pešice ili na konjima sa velikim naporom i neugodnošću s pogledom na kvalitet konja i na njihovu jahaću opremu. To je bila velika žrtva koju su mogli podneti samo mlađi i potpuno zdravi posetioci banje, dok su ostali mogli upućivati samo umilne poglede na „Goč“ i u njima uživati.
Sa proširenjem, napretkom i uređenjem Vrnjačke Banje, povećava se iz godine u godinu i broj banjskih posetilaca pa i potreba za što ugodniji saobraćaj sa šumom na Goču, jer je i želja gostiju sve veća za izletom na Goč.

Izvor: www.vrnjacka-banja.co.rs