Karving - trik ili?

Naravno, takav vid skijanja je karakterisao, kako ranije tako i sada, one umešne tj. vrlodobre i odlične skijaše dok je većina ostalih zaokrete pravila otklizavajući niz padinu. Isto važi i za snouborad - doduše, bord je nastao u vreme kada se već uveliko na skijama koristila metalna ivica - kantna - tako da možemo reći da snoubord od samog svog početka može da se vozi CARVING tehnikom ;-)!

E sada, logično pitanje, zašto se tek u poslednjih desetak godina govori o CARVING-u kao nečem novom!? Razlozi, najverovatnije, leže u animiranju tržišta tj. u reklami koja se zasniva na senzacionalizmu. Doduše, nije da nema novina u svemu tome, ima ih, i to ćemo podrobno objasniti, ali nije baš tačno da je karvig medju nama tek od pre desetak godina.

CARVNING "era" zapravo se najviše odnosi na zaokrete srednjih i malih radijusa (radijusa manjih od recimo 25-30m). To bi odgovaralo disciplinama veleslaloma i slaloma. Zaokreti većih radijusa (zastupljeni u super G-u i spustu - preko 25 i 30 m) zapravo su se i ranije kao i sada vozili CARVING tehnikom. Dokaz za to je i činjenica da su skije za ove discipline pretrpele manje promene od skija za veleslalom i pogotovu slalom.

Znači "novi" CARVING bi zapravo bio vezan najviše za skije namenjene zaokretima manjih radijusa. Istini za volju, postoje podaci da je ideja za kratkom skijom naglešeno širokih vrhova i repova postojala još šezdesetih godina prošlog veka, ali iz nekog razloga ta ideja, tada, nije zaživela. Razlozi za to mogu biti tehnički (tada nisu bili razvijeni neki od materijala koji su u medjuvremenu postali nezamenljivi u pravljenju skija i bordova), ali i čisto komercijalni - skijanje je tada bilo dovoljno popularno da eventualna "inekcija" nečeg novog nije bila preko potrebna.

Govoreći o tehničkim razlozima moramo napomenuti da skije tokom zaokreta malih radijusa CARVING tehnikom (u slalomu ti radijusi iznose i ispod 10m) trpe izuzetno velika opterećenja te su potrebni izuzetno snažni i elastični materijali koji će obezbediti da skija izdrži ta opterećenja, da tokom opterećenja ima i neophodna svojstva kako bi se takav zaokret mogao izvesti, a da odmah nakon tog zaokreta se povrati neophodan oblik skije potreban za skijanje ravno niz padinu, te da u narednom trenutku skija ponovo udje u režim velikog naprezanja. Bitno je da ovi matrijali moraju biti i lagani kako se ukupna težina skije ne bi znatno uvećala.

Skije koje su se ranije koristile za zaokrete velikih, srednjih, pa i mailih radijusa bile su izuzetno dugačke u odnosu na današnje. Za slalom su skije bile dugačke i do 2m, te u zaokretima malih radijusa nije bilo moguće ne proklizati sa njima, tj. jedino proklizavanjem je i bilo moguće naprviti zaokret malog radijusa! Situacija danas je u toj disciplini značajno drugačija - skije su dugačke ok 165cm izuzetno široke na vrhovima i repovima (oko 100mm), već skije za veleslalom (zaokreti srednjihih i većih radijusa) su 170cm i više sa užim vrhovima i repovima, a skije za brzinske discipline (super-G i spust) su pretrple vrlo male izmene po pitanju dužine i širine vrhova i repova - one su najveće izmene pretrpele u pogledu korišćenja novih vrsta materijala u izradi.

Da zaključimo... CARVING tehnika zaokreta - PREDSTAVLJA ZAOKRET U TOKU KOJEG NEMA BOČNOG PROKLIZAVANJA SKIJE ILI BORDA i oduvek je postojao u oblasti zaokreta velikih prečnika. CARVING od pre desetak godina je zapravo karving za zaokrete malih prečnika i on je nastao iz potrebe da se u skijanje uvede neka novina kako bi se povećala zainteresovanost u odnosu na tada sve popularniji snoubord. Tu novinu je omogućila nova konstrukcija skija, za koju je bilo neophodno upotrebiti i nove vrste materijala.


     Izvor:  www.skintersrb.com