Kajtsurfing u Srbiji

Ova disciplina dosta je popularna u okruženju i širom sveta, već godinama se održavaju evropska i svetska prvenstva, a u Srbiji se još ne vodi kao sport.

Kajtsurfing, kako kažu u Sportskom savezu Srbije koji je nadležan za neolimpijske sportove, nije njihov član.

– Za sada nismo imali zahteve da neko osnuje udruženje ili klub kajtera. Ni u Agenciji za privredne registre ne postoji neko registrovan da se bavi njime. Kajting je kod nas sveden na pojedince, zaljubljenike u ovu vrstu aktivnosti. U Srbiji nije prepoznat kao sport, više se vodi kako neka vrsta adrenalinske rekreacije. Može da se poredi sa vindsurfingom.

Faktički, kajteri koriste vetar da bi se kretali po vodi. Oni ne moraju da imaju paraglajder, već zmaja. Način upravljanja možda jeste sličan paraglajdingu, ali su to dve odvojene discipline – kažu u Savezu.

To je potvrdio i Željko Ovuka, generalni sekretar Vazduhoplovnog saveza Srbije. Paraglajder je, kako objašnjava, letelica poput aviona, jedrilice, jednostavno rečeno, on je vazduhoplov.
– Paraglajder poleće tako što se pilot zaleti sa uzbrdice. U tom trenutku kupola se napuni vazduhom i paraglajder se uz pomoć takozvanih termičkih struja podiže u vazduh. U Srbiji može da se leti i više od četiri hiljade metara uvis.

Za razliku od paraglajdera, kajt nije letelica, već je kajter specijalnim užadima vezan za neku vrstu jedra, dok mu se ispod nogu nalazi bord. Pokretačka snaga je vetar – kaže Ovuka.

Kajtsurfing mnogi su povezivali i sa skijanjem na vodi, od koga se takođe potpuno razlikuje. Skijanje na vodi, kako je rekao Bruno Fekete, predsednik Saveza za skijanje i vejkbord Srbije, obuhvata sve sportove na vodi koji se baziraju na vučenju uz pomoć konopca pričvršćenog na bilo koju vrstu agregata, aparata poput čamca ili žičare.
– Kajting ne spada u ovu vrstu sportova i mi sa ovom vrstom discipline nemamo dodirnih tačaka. Naše takmičare vuku čamci i žičare. I dok je za kajt važan vetar, skijanju na vodi vetar smeta. Mi zbog toga tražimo poligone zaštićene od vetra. Sličan skijanju na vodu je vejkbord, gde se umesto skija koristi daska za surfovanje – ističe Fekete.

Dragan Knežević, sudija u Jedriličarskom savezu Srbije, smatra da je kajtsurfing ipak sport koji ima svoje discipline.
– Postoje čak inicijative da se on kao kategorija uvrsti u Olimpijske igre. U Srbiji, ipak, nema mnogo ljudi koji se bave kajtingom. Ovde se, koliko znam, i ne održavaju takmičenja jer ne postoje pravi uslovi. Nema dovoljno peščanih plaža i vodenih površina jer kajter mora imati oko 50 metara slobodne površine da bi mogao da vozi. Kajting je mnogo više razvijen u Crnoj Gori, gde i postoji veći broj škola – kaže Knežević.

Zbog toga bi možda bilo važno da se ljudi koji se bave kajtingom organizuju da bi se poštovala određena pravila i strogo vodilo računa o vremenskim uslovima kada se izlazi na vodu, ali i mestima gde se to radi. Za kajting je važno da se osim vremena, odnosno jačine vetra, zna gde se vozi, jer blizina drveća, dalekovoda, čamaca, bova... može biti pogubna za onoga ko je na vodi.

Pogibija repera Dalibora Andonova Grua koji je surfovao kajtom na Dunavu pokrenula je sva ova pitanja o kojima šira javnost ne zna mnogo. U prvi mah ova disciplina kojom se bavi mali broj ljudi u Srbiji za mnoge je bila prava nepoznanica jer nije bilo jasno šta je kajt i koliko je bezbedan.

Najveći neprijatelj kajta upravo je ono što ga i pokreće – vetar. Jak vetar koji u visinu i do deset, petnaest metara digne zmaja, a onda naglo prestane, može da bude koban za čoveka nad vodom. Pad sa velike visine i udarac u vodu sličan je padu sa visoke zgrade na zemlju. Jer, na pedesetak metara iznad površine voda u slučaju pada u nju ponaša se kao beton.

Nesreće poput oe koju je imao Gru ljudi koji se bave sportovima na vodi ne pamte. Povređivanja je, kažu, bilo, uglavnom prilikom obuke, ali tragedija se ne sećaju. U svetu u proseku u kajtsurfingu, kako poznavaoci tvrde, godišnje strada desetak ljudi.

      Izvor: Politika.rs   sept.2019.  Autor: Branka Vasiljević