Džemail Džemko Softić 1933 - 2014

2012. godine je, prkoseći starosti, opet seo u školske klupe i nakon stroge provere znanja pred stručnom komisijom obnovio licencu za učitelja skijanja, koju je prvi put stekao još davne 1962. godine.

Sa nepune četiri godine, Džemko je prvi put stao na skije izrađene od “rebara” kace za kupus i ceo svoj život posvetio klubu i razvoju smučarskog sporta. Čak je, kaže, krojački zanat izabrao kao životni poziv računajući da će tako u zimskim mesecima imati dovoljno slobodnog vremena za skijanje. Uprkos debelom minusu od kog danima pucaju stabla u gori, Džemko je i ove zime svakodnevno na skijalištu na Zlataru, gde rame uz rame sa smučarima koji bi po godinama mogli da mu budu unuci kroti snežne planinske padine.

- Zbog ličnog zadovoljstva obnovio sam licencu za učitelja skijanja, mada sam davno prestao da obučavama mlađe naraštaje. Danas se sve pretvorilo u komercijalu, a ja sam odrastao i radio u vreme kada je amaterizam bio na ceni, a društveni interes važniji od privatnog. U ta srećnija vremena na stotine mališana naučio sam skijanju i nikada nisam ni pomislio da novcem i privilegijama naplatim svoj rad, a diplome, zahvalnice i medalje koje sam osvajao, kao i uspesi članova kluba na takmičarskim stazama, bili su mi jedina i najdraža nagrada - kaže Džemko.

Njegovim skijama ispisana je istorija smučarskog sporta u ovom delu Srbije. U osvit svog punoletstva, on je imenovan za predsednika upravnog odbora tek formiranog Planinarsko-smučarskog društva Zlatar i sa grupom zaljubljenika u ovoj sport decenijama je uspešno vodio klub čiji su članovi.

- Posleratne godine bile su godine entuzijazma i, mada smo živeli u nemaštini, ništa nam nije bilo teško. Pešice smo išli na takmičenja i vozili ručno pravljene drvene skije, a penjući se na smučkama uz brda tabali stazu. Znali smo da samo sa kockom šećera u džepu pešačimo i po 30 kilometara kroz planinu i sneg i da umorni i iscrpljeni pravo iz prtine izađemo na takmičarsku stazu i osvojamo medalje - priseća se Džemko.

I pored toga što poslednjih godina nije aktivan kao nekada, i dalje se nijedno takmičenje smučara u alpskim disciplinama ne može zamisliti bez njega, a pre dve godine je imao i čast da se među prvima spusti niz tek sagrađenu stazu skijališta „Briježđa“. Tek nakon što Džemko kao probni vozač isproba stazu i ukaže na zamke koje ona krije, u savlađivanje kapija kreću ostali smučari.

Čika Džemko, kako su sugrađani iz milošti zvali Džemaila Softića, bio je jedan od osnivača i prvi predsednik Zlatara. Preminuo je 2014. godine u 81. godini života, a aktivno je skijao do poslednjeg dana. Planinarsko-smučarsko društvo Zlatar iz Nove Varoši svake godine u znak sećanja organizuje Memorijalni kup „Džemail-Džemko Softić“ na stazi Skijališta na Briježđima.

28. decembra 2015 u Hotelu „Panorama“ na Zlataru svečano su dodeljene nagrade najboljim sportistima, sportskim radnicima i sportskim organizacijama Nove Varoši koje je dodelio Sportski savez Nove Varoši, a pod pokroviteljstvom opštine Nova Varoš. Tom prilikom, nagradu za životnu delo poshumno je dobio skijaš Džemail-Džemko Softić.

             Autor teksta: Ž. Dulanović