Deca - Priprema za zimovanje

Za to ima mnogo dobrih razloga:

– Čist planinski vazduh je odličan “čistač” pluća koja su u gradovima izložena brojnim štetnim agensima koji svakim udahom ulaze u detetov organizam.
– Planinsko sunce u kombinaciji sa čistim vazduhom je proveren “pojačivač” apetita (deca se “provale” na planini), ali i dovodi do jačanja odbrambenog sistema deteta.
– Mikroorganizmi – prouzrokovači infekcija (bakterije i virusi) nisu ljubitelji planinskog sunca i vazduha, pa ih je neuporedivo manje nego u gradu. Ovo naravno ne važi za “zadimljene” restorane, hotelske lobije i diskoteke.
– Razređen planinski vazduh sadrži manje kiseonika pa, posle određenog vremena, dolazi do povećanja broja crvenih krvnih zrnaca.
– Deci sa pojedinim vrstama alergije (na grinje na primer) prija boravak na planini.

Koliko dugo ostati?
Svaki dan na planini je veliki dobitak za dete. Ipak, manje od sedam dana boravka nije pravi odmor (iz medicinskog ugla). Idealno je boraviti deset do petnaest dana jer se tada zaista može popraviti krvna slika, a i drugi blagotvorni efekti zimovanja imaju puni efekat.

Kada dete može “na skije”?
U planinskim zemljama sa dugom skijaškom tradicijom deca počinju da skijaju već u drugoj godini života. Ipak, ne preporučuje se početak “pravog” skijanja pre ulaska u četvrtu godinu života. I tada treba biti obazriv, neophodno je nabaviti kvalitetnu opremu, pre svega dobre skijaške cipele i vezove za skije koji su preduslov bezbednog skijanja. Za male skijaše se preporuluje i zaštitna kaciga!
Ako tata i mama nisu iskusni skijaši, najbolje je dete upisati u ski školicu gde će prvi skijaški koraci biti sigurni i pravilni. Naravno, ne trba “forsirati dete”, ako mu skijanje nije po volji tu su uvek interesantne i drage sanke ili “klisko”. Ima vremena da se nauči skijanje.

Šta poneti od lekova na zimovanje?
Na svaki put, a pogotovo na zimovanje mame i tate treba da ponesu nekoliko osnovnih lekova.
Prvi na listi su svakako lekovi za obaranje povišene telesne temperature (paracetamol ili ibuprofen – Brufen) u sirupu ili kao supozitorije (čepići). Treba poneti neki od lekova protiv alergije – antihistaminske sirupe: loratadin (Pressing, Claritine) ili noviji desloratadin (Aerius). Antihistaminike u obliku masti ne treba koristiti! U “mini apoteku” treba staviti i kapi za nos za decu, a poželjno je poneti i neki antibiotikski sirup širokog spektra.
Sve ovo staje u manju torbu, a može biti od velike pomoći, pogotovo ako se ima u vidu činjenica da nije uvek lako doći do leka na planini. Pre polaska se treba posavetovati sa pedijatrom o načinu eventualne upotrebe ponetih lekova. Naravno, poneti antibiotik ne treba samoinicijativno “uključivati”, ali će doktoru koji pregleda dete na planini biti lakše ako mama ima spreman antibiotski sirup. Idealno je imati antibiotik koje je dete već koristilo jer se tako smanjuje verovatnoća od eventualnih alergija na lek. Ako dete ima neki hronični problem treba imati lekove koje dete inače uzima kod kuće.

Nekada se, i pored predostrožnosti, ipak dete razboli na planini. Tada, iako se najčešće radi o prolaznoj kijavici poštedite dete dužeg boravka na snegu. Iskusne mame i tate znaju da se bore sa uobičajenim zimskim prehladama, a u slučaju veoma visoke temperature i kašlja treba konsultovati lekara.

Idealno je boraviti deset do petnaest dana jer se tada zaista može popraviti krvna slika, a i drugi blagotvorni efekti zimovanja imaju puni efekat.

Koja deca mogu na planinu?
Odgovor je jednostavan – svakom detetu prija boravak na planini. Ipak, mora se imati u vidu da je u planinskim uslovima zima daleko jača, pa je neophodna adekvatna priprema dece. Za decu u prvim mesecima života se ne preporučuje odlazak na “surove” planine (sa nadmorskom visinom preko 1500 metara), a ako se roditelji ipak odluče na zimovanje sa bebom treba odabrati centar u kome postoji dobra medicinska služba, ali i mogućnost da se brzo i bezbedno dete vrati kući (ako ne daj Bože zatreba).

        Izvor: Moj pedijatar