Brevinac i Kopaonik

Dr. Milorad Milošević Brevinac je čovek koji je otvorio turistička vrata Kopaonika 1929. godine kada je, služivši vojni rok u Sloveniji upoznao čari skijanja i poželeo da sa nekolicinom entuzijasta iz Beograda organizuje prvi skijaški kurs na Kopaoniku.

Kuća na Kopaoniku Milorada Miloševića - Brevinca (1907-1983) je izgrađena 1958 god. Nalazi se pored staze Mašinac, preko puta istoimenog odmarališta. U kući, u spomen sobi izložena je njegova etno - zbirka sakupljena na prostorima Kopaonika, o kojoj se sada brine njegova ćerka Dragana.

Brevinčeva kuća, devedesetih...

Brevimčeva kuća, avgusta 2021.
Na zidu kuće prema stazi Mašinac se nalazi spomen ploča.

Prof. dr Dragana Milošević Brevinac, ćerka Miodraga Brevinca, je evocirala svoja sećanja na dolazak na Kopaonik 60-tih godina:
"Dok smo bili deca 60-ih godina XX veka nama je odlazak na Kopaonik izgledao ovako: Uveče uđemo u voz, putujemo celu noć nas 30-setak dece u zajedničkom vagonu (vođa puta i organizator je moj otac). Negde pred zoru stignemo u Rudnicu podno Kopaonika. Izlazimo iz voza polusanjivi, napolju minus, tovarimo stvari na konje a mi u koloni krećemo put planine prečicom. Dobijemo po parče pršute i hleb, a ponekad i parče čokolade i tako satima do prihvatnog centra na Glogu, gde popadamo od umora, legnemo po klupama i nakon odmora  nastavljamo dalje uz planinu do krajnjeg odredišta, doma Mašinac, gde se smeštamo i već sutradan smo na stazama Kopaonika".

Dr. Milorad Milošević - Brevinac je poznat po brojnim pisanim izdanjima o Kopaoniku, koje je ilustrovao sopstvenim fotografijama. Jedno od tih izdanja je knjiga "Beli Kopaonik", izdata 1968. godine. U njoj je Kopaonik kolažno prikazan kroz priče i piščeve impresije Kopaonikom.
Detaljnije...

Povodom stogodišnjice rođenje dr. Milorada Miloševića Brevinca, 2007. godine je objavljeno ponovljeno izdanje ove knjige u izdanju Centar za kulturu "Gradac", Raška.
  Detaljnije...

Dr Milorad Milošević Brevinac je voleo planinsko okruženje, ne samo Kopaonika. Bapisao je i planinarsko uputstvo na 32 strane: NAŠIM PLANINAMA

Planinarsko društvo Avala iz Beogeada, je povodom petogodišnjice  svoga postojanja (1950-1955) izdalo Zbornik "Ljudi i priroda u našim planinama".
Među brojnim člancima nalaze se i oni koje je napisao i pripremio Dr Milorad Milošević Brevinac:
- Planinarstvo i etnologija
- Turizam i planinarstvo
- Smučarstvo doprinosi unapređenju planinarstva
- Ispravke pogrešno ubeleženih geografskih naziva
- Venac valjevskih planina okićen je novim planinskim kućama
- Kroz iskušenje u sunčana nedra zavejane planine
- Bačke "planine"
- Oseća se potreba za drugim izdanjem "Knjige o planini"
- Lekari planinari u Boru.

U stručnom časopisu FIZIČKA KULTURA ostali su zabeleženi njegovi radovi na temu skijanja.

FIZIČKA KULTURA časopis za teoriju i praksu br. 9-10 iz 1954.

 - Miloš Milošević - Brevinac: Selo nema klubova, ali ima smučara
Detaljnije... na strani sajta- Publikacije, gde se može preuzeti i .PDF fajl sa tekstom članka... 

FIZIČKA KULTURA časopis za teoriju i praksu br. 5-6 iz 1953.

 - Miloš Milošević - Brevinac: Prilozi za poznavanja narodnig igara i sportova na selu (iz Srbije)
Detaljnije... na strani sajta- Publikacije

Brevinac je objavljivao i u stručnim časopisima. Na primer u stručnom časopisu Šumski list.

- U Šumarskom listu br 8-9 avgust-septembar1949, objavio je tekst: Od seoskih puteva do vododerina.
Preuzmite .PDF fajl sa ovim tekstom (strane 291-301):

- U Šumarskom listu iz avgusta 1952, objavio je tekst: Iz seljačkog pošumljavanja u Srbiji.
Preuzmite .PDF fajl sa ovim tekstom:

U časopisu „Raskovnik”, tada veoma cenjenom i dosta čitanom, 1970. je objavljen članak „Primer mladih Valjevaca” koji je napisao etnolog Milorad Milošević Brevinac.

Primer mladih valjevaca

Prošle godine u februaru mesecu u Valjevu je osnovan Klub mladih istraživača koji se sastoji iz više odseka, sa zadacima da se, pored školskog izučavanja pojedinih predmeta, već jednom započne „listati” i nedočitana knjiga prirode i društva. Da se povezuje teorija sa stvarnošću, sa životom prirode i ljudi. Krenulo se u bogatu riznicu, pravim vrelima na kojima će se usavršavati.
Valja istaknuti da se ne radi o nekom stručnom proučavanju, već o istraživanju i otkrivanju – o zadovoljavanju mladalačkih želja. U stvari da mladi otkrivaju sebi i drugima malo poznato i nepoznato. Na taj način blagovremeno će se stvarati potpuniji i sadržajniji lik budućeg obrazovanog čoveka i stručnjaka. Moglo bi se reći da su mladi Valjevci na pragu ka pravom putu koji vodi najsavršenijoj školi.
Takva istraživanja mogu da budu od koristi i po nauku. Radoznalost omladine nema granica. I kad se zna da se ovaj krug neprestano širi i da se stalno traga za novostima, onda se slobodno može tvrditi da će naučne ustanove imati svoj podmladak u ovim mladim istraživačima.
Prema uputstvima iz našeg Uredništva prošle godine u selu Vujinovači na planini Jablaniku našla se prvi put na etno-upoznavanju toga sela etnografska sekcija kluba. A u maju mesecu, isto prošle godine, pod vođstvom jednog poznavaoca prilika na selu iz našeg časopisa pristupilo se prvi put upoznavanju sela Donjeg Taora na planini Povlenu. U stvari, bio je to pristup ljudima i naselju. Više da se omladincima ukaže kako treba pridobijati ljude za taj osetljiv posao, zainteresovati meštane, probuditi ih da se i sami „zagreju” za svoju prošlost.
Taj prvi školski nastup, može se reći, prerastao je, isto prošle godine, po durmitorskim selima (Tepca, Nadgora, Palež i dr.) u ozbiljnije izučavanje. U tom rasnom i starinskom kraju, gde i planina i ljudi ulivaju pobude i volju za ovakav rad, oduševili su se omladinci i unekoliko priučili za izučavanje neproučenog svog zavičaja – Valjevske Podgorine.
Magnetofonski zapisi, guslarski, tužbalički, lirski, tako reći svakodnevno odjekuju ne samo po Valjevu, već i po obližnjim gradovima. Zabeležene i tonski uhvaćene narodne umotvorine orile su se i po selima. Pošto danas ima dosta omladinaca i omladinki koji su po završetku osnovnog školovanja ostali na selu, njih nije bilo teško zainteresovati za istraživanja i etno-proučavanja svojih sela.
27. marta ove godine u Valjevu je održan skup budućih izučavalaca Valjevskog kraja. Za prvo vreme nastojali smo da se pribiraju narodne umotvorine: poslovice, zagonetke, gatalice, bajke, priče, pesme,  životopisi znamenitijih ljudi na selu, starih ratnika i značajniji događaji i zapisi. Rečeno im je da će se to u granicama mogućnosti štampati u našem časopisu; a obećano im je da će se što šta prigodno, objavljivati i u valjevskom listu „Napred”. A pri Klubu će se pribirati zapisi saradnika sa sela, sređivati i, vremenom, izdavati u vidu zbornika, kad bude sredstava za to. No to i nije toliko presudno, koliko je važno da se zapisi sređuju i čuvaju.
Za mesec jul ove godine planom Kluba predviđeno je da se nastavi sa etno-izučavanjem Donjeg i Gornjeg Taora. U našem uredništvu se pripremaju uputstva za već ozbiljniji zahvat u pogledu izučavanja tih planinskih sela.
Tako ono što su zaboravili stariji, sada rade – mlađi.

(Raskovnik, 1970)  Milorad Milošević Brevinac
http://knjige.kolubara.info/sh/istrazivaci/tekst/2011/

Izdavač Zadružna knjiga iz Beograda je 1955. godine objavila, za to vreme veoma korisnu knjigu, POTROŠNJA I ŠTEDNJA DRVETA NA SELU čiji je autor Milorad Milošević Brevinc. Knjiga ima 112 strana.

Brevinac je i autor knjige "Proizvodnja i prodaja katrana u Studenici" koju je 1954. godine izdao Zavod za zaštitu prirode i naučno podučavanje Narodne Republike Srbije.

Opština Raška je 2007. obeležila 100 godina od rođenja Milorada Miloševića - Brevinca u okviru manifestacije "Raških duhovnih svečanosti". Tim povodom, kraljevačko glasilo "Ibarske novosti" od 24.08.2007. su zabiležile:
- Otvaranjem izložbe fotografija u spomen na Milorada Miloševića Brevinca, promocijom knjige "Beli Kopaonik" i prezentacijom dokumentarno - igranog filma "Brevinac" večeras se završavaju 14. Raške duhovne svečanosti, jedna od najznačajnijih manifestacija u zemlji, koja uspešno čuva kulturu i tradiciju raškog kraja i cele Srbije.

U okviru Raških duhovnih svečanosti otkrivena je i spomen bista Milorada Miloševića Brevinca na Kopaoniku, kome je u nejvećem delu i posvećena ova manifestacija te 2007. godine. Spomenik je postavljen ispred opštinske kuće Raška na Kopaniku. Na njemu piše: "Čovek ovoga kraja koji je otvorio turistička vrata Kopaonika".

Novembar 2018 - Povodom obeležavanja 35 godina od smrti Milorada Miloševića Brevinca u Galerija "Gradac" Raška / Галерија Центра за културу "Градац" Рашка u novembru je otvorena izložba koja je sadržala dva segmenta - umetnički i biografski.

Umetnički deo činile su slike nastale na koloniji održanoj u "Učinoj kući" (čitaj: Brevinčeva kuća) na Pajinom preslu, na Kopaoniku, kao i fotografije koje je 50-ih godina XX veka, zabeležio sam Brevinac.
Zastupljena su po dva dela umetnika - učesnika kolonije - Alekse Arsovića, Marije Nikolić, Zdravka Vučinića, Zorana Čalije, Marine Šrajber,  Vesne Marković, kao i triptih-fotografija Milana Nedeljkovića.

 Biografski deo izložbe, činile su lične stvari, deo biblioteke i etno zbirke iz legata Milorada Miloševića Brevinca, o kome se delom stara Centar za kulturu "Gradac", a delom njegova porodica, tačnije ćerka Dragana Milošević Brevinac.

Detalji sa izložbe 2018

Izložene fotografije Milorada Miloševića Brevinca sa motivima Kopaonika

Bio je poznat i kao fotograf. Svojim fotografijama je ilustrovao pre svega svoje knjige, ali njegove fotografije su se našle i u knizi:


LETOPIS SRPSKE FOTOGRAFIJE 1839 - 2008. na strani 76
autora: Gorana Malić
Beograd : Fotogram, 2009. (240 str; 165 ilustr; 205 x 140 cm; ćirilica)

RTS je u okviru serijala "Trag" kuju uređuje Milomir Jasnić postoje sledeće emisije gde se pominje Brevinac:

- Trag: Na motriljama Golije, 2008
Naš poznati istraživač i prirodnjak Milorad Milošević Brevinac je, još tridesetih godina prošlog veka, dovodeći prve skijaše na Kopaonik, zapisao da postoji još lepše i izdašnije a netaknuto prirodno blago, na Goliji.
   Media files trag - 2409.flv (54.2 MB)

- Trag: Semeteš, carsko oko, 2011
Nisu se, do sada, obistinila predviđanja našeg naučnika i hroničara Milorada Miloševića Brevinca da će potkopaonički pristranci oko Semeteša, njegovo jezero sa plovećim ostrvima i okolina, biti veliki turistički mamac.
   Media files Trag 030811.flv (60.5 MB)

Brevinac - kadar iz emisije RTS-a sa fotografije koja se nalazi i kući na Kopaoniku.

Za Milorada Miloševića Brevinca našlo se mesta među fotografima Valjevskog kraja - prilog za biografski leksikon fotografa Valjevskog kraja:

Dušan Mihajlović i dr. Milorad Milošević Brevinac, durmitor 1969

MILORAD MILOŠEVIĆ – BREVINAC
(Mislopolje, kod Raške, 28. avgust 1907 – Beograd, 16. mart 1983.)

Etnolog. Često je boravio u Valjevskom kraju, naročito u predelima Valjevskih planina, i objavio mnogobrojne članke o osobitostima i zanimljivostima ove oblasti. Ti njegovi radovi, objavljivani u novinama, časopisima i drugim publikacijama, najčešće su ilustrovani fotografijama koje je on snimao. Bio je stručni saradnik Kluba istraživača „Vladimir Mandić Manda” u prvim godinama postojanja te organizacije (od 1969).

LIT.: Biografski leksikon Valjevskog kraja, knj. 3 sv. 12, Valjevo 2007, 82-83.

               Izvor: revija.kolubara.info

Milorad Milošević Brevinc je bio i etnograf. To dokazuje njegova knjiga KUKAVICE NA KAMENIM NADGROBNIM SPOMENICIMA U STUDENICI, objavljena 1952. kao separat iz Glasnika Etnografskog instituta Srpske Akademije Nauka.

Prva strana knjige