11. ZOI - Sapporo, Japan, 1972.

Jedenaeste ZOI, koje su se u japanskom Sapporu održale od 03. - 13. februara 1972. godine.

Četrdeset i dve godine od prvih Zimskih olimpijskih igara trebalo je da prođe da olimpijska baklja konačno stigne i na azijski kontinent. Sapporo se za organizaciju igara kandidovao i ranije - 1940. i 1968, ali prvo ih je sprečio rat protiv Kine, a potom ih je u nadmetanju 1968. pobedio francuski Grenoble.

11. ZOI - Sapporo 1972.

Domaćin: Saporro, Japan; 3. - 13. Februara 1972.

Brojno stanje: 35 država; 1006 sportista (801 takmičara i 205 takmičarki)

Sportovi: 6 sporta, 35 discipline

Zakletva sportista: Keiichi Suzuki, Japan, brzo klizanje

Sudijska zakletva: Fumio Asaki, skijaški skokovi

Olimpijska baklja: Hideki Takada

Igre otvorio: Emperor Showa Hirohito: Makomanai Open Stadium

Popis sportova: alpsko skijanje, biatlon, bob dvosed, bob četverosed, umetničko klizanje, hokej na ledu, brzo klizanje, nordijski sportovi (skijaško trčanje, nordijska kombinacija, skijaški skokovi)

Države učesnice: Argentina, Australija, Austrija, Belgija, Bugarska, Kanada, Kina, Čekoslovačka, Finska, Francuska, Istočna Nemačka, Zapadna Nemačka, Velika Britanija, Grčka, Mađarska, Italija, Iran, Japan, Južna Koreja, Severna Koreja, Liban, Lihtenštajn, Mongolija, Holandija, Novi Zeland, Norveška, Filipini, Poljska, Rumunija, Španija, Švedska, Švajcarska, SAD, SSSR, Jugoslavija

Milionski grad smešten na najsevernijem japanskom ostrvu, Hokaidu, u izgradnju infrastrukture i celokupnu organizaciju potrošio je enormno mnogo novca, ali većinu je i vratio - potpisao je, za ono vreme, fantastičan ugovor o prodaji televizijskih prava za 8,47 miliona dolara, a pored sportskih borilišta, uprkos oštroj zimi, natiskalo se i mnoštvo gledalaca.

Predsednik MOO-a Avery Brundage neumorno je nastavio svoju borbu protiv profesionalizma i pre početka Igara uspeo izavati skandal povećih razmera. Sastavio je, naime, popis od 40-ak sportista koji su se ogrešili o amaterska načela i predložio njihovo izbacivanje sa ZOI. Kako su ostali članovi Odbora odbili da prihvate taj predlog, Brundage je iz olimpijskog sela odstranio samo austrijskog alpskog skijaša Karla Schranza, koji je godišnje od proizvođača skija i reklama dobijao i do 50.000 dolara.

Odrazilo se to i na celokupni uspeh austrijskih skijaša i skijašica. Najbolja je alpska skijašica svih vremena, koja i danas drži neke rekorde u Svetskom skijaškom kupu, Annemarie Moser-Pröll u veleslalomu i spustu morala je da gleda u leđa Švicarkinji Marie-Théres Nadig, dok je slalomska pobednica ispred dve Francuskinje postala malo poznata Amerikanka Susan Corrock.

Još se gora "žetva" za Austrijance odvila se u taboru skijaša - medaljom se po okončanju Igara mogao pohvaliti tek bronzanii spustaš Heini Messnet. Zlato u najopasnijoj alpskoj disciplini otišlo je Bernhardu Russiju, u veleslalomu je trijumfirao Gustav Thöni, dok je najbolji slalomaš iznenađujuće postao Španac Francisco Fernández-Ochoa, prvi osvajač španske medalje na ZOI.

Skijaškim trčanjem i XI. igrama dominirali su Sovjeti i Skandinavci. U konkurenciji skijaša jedino je Šveđanin Sven-Ake Lundback iznenadio osvojivši zlato na 15 km; na dvostruko dužoj deonici najbolji je bio Svojet Vjačeslav Vedenjin ispred Norvežana Tylduma i Harvikena, a maratonsku trku dobio je Tyldum, ispred sunarodnija Mrymom i bronzanim Vedenjinom. Takmičenja skijašica obeležila je trostruka pobednica na 5 i 10 km, kao i štafeti 3 x 5 km, reprezentativka SSSR-a Galina Voskoboeva.

Pravu eksploziju domaći sportisti doživjeli su u skijaškim skokovima. Na manjoj skakaonici ponijeli su sve tri kolajne, a "srećnici" su bili Yukio Kasaya, Afitsugu Konno i Seiji Aochi. Na 90-metarskoj skakaonici senzacionalno je slavio Poljak Wojzieh Fortuna. Biatlonski pobednik postao je Norvežanin Solberg, a štafetno zlato obranila je reprezentacija SSSR-a.

Nordijska kombinacija otišla je u ruke DDR-ovca Ulricha Wehlinga, a veoma uspešni bili su i njegovi sunarodnici sanjakaši, požnjevši medalje u svim pojedinačnim disciplinama.

Takmičenja umetničkog klizanja odvijala su se u velepnoj dvorani Makonamai, a najbolje klizače i klizačice svakodnevno je uživo posmatralo i do 9.000 ljudi. Na Olimp su se u pojedinačnim ispitima popeli Austrijanka Beatrix Schuba i Čekoslovak Ondrej Nepela, a konkurencijom parova dominirali su izvrsna sovjetska klizačica Irina Rodnjina i njen partner Aleksej Uljanov.

Sapporo 1972 - TABELA MEDALJA

RB   Država     Zl.    Sr. Br. Uk.
1   SSSR       8   5   3   16
2   Ist. Nemačka   4   3   7   14
3   Norveška      2   5   5   12
4   Švajcarska 4   3   3   10
5   Holandija   4   3   2   9
6   SAD          3   2   3   8
7   Austrija   1   2   2   5
8   Finska   0   4   1   5
9   Zap. Nemačka 3   1   1   5
10   Italija      2   2   1   5
11   Švedska       1   1   2   4
12   Čehoslovačka 1   0   2   3
13   Francuska      0   1   2   3
14   Japan          1   1   1   3
15   Kanada      0   1   0   1
16   Španija      1   0   0   1
17   Poljska      1   0   0   1

Holandski brzi klizač Ard Schenko nadoknadio je propušteno na Igrama u Grenobleu i slavio na 1.500, 5.000 i 10.000 metara, a da nije bilo nesretnog pada na najkraćoj deonici vrlo verovatno bi odneo i četvrtu zlatnu kolajnu. Njegovu nesreću najbolje je iskoristio Zapadni Nijemac Erhard Keller, okitivši se naslovom olimpijskog pobednika.

U ženskoj konkurenciji bitka se vodila između Amerikanki i Holanđanki. Prvospomenute su ubeležile pobede na 500 metara (Anne Henning) i 1.500 metara (Dianne Holum), srebro na 3.000 metara (Holum) i bronzu na 5.000 metara (Henning), dok su Holanđanke bile najbolje na 3000 metara (Christina Baas-Kaiser), srebrne na 1.500 metara (Baas-Kaiser) i 3.000 metara (Atje Keulen-Delstra). Poslednje spomenuta klizačica odnela je i titulu najuspešnije po broju osvojenih medalja, upotpunivši kolekciju bronzama na 1.500 i 3.000 metara.

Četvrto olimpijsko zlato u hokeju na ledu osvojili su Sovjeti, ali posao su im umnogome olakšali Kanađani, koji su zbog nemogućnosti uvođenja nekoliko profesionalaca (iz NHL-a) u ekipu, odustali od takmičenja. Drugi je bio SAD, a treća Čehoslovačka.