Takmičarsko skijanje, bordanje, trčanje u okruženju
Biatlon - Srbija na dobrom putu Izvor: www.zurnal.rs
09.02.2011. - Sigurno je da ne protekne ni dan a da se neko ne podseti velikih sportskih uspeha nekadašnje velike zemlje od Vardara pa dro Triglava. Bilo da je u pitanju generacija, koja je veći deo života provela u statusu građanina SFRJ ili mladih ljudi, koji su rođeni u i posle „vremena osvešćivanja i borbe sa jednoumljem“, sigurno je da svima zastaje dah od pomisli kakve bi uspehe postigla fudbalska reprezentacija sa Draganom Stojkovićem, Robertom Prosinečkim, Davorom Šukerom, Darkom Pančevom ili košarkaška, a o rukometu i vaterpolu i da ne govorimo.
Pored ekipnih, bivša zajednička država, ni u pojedinačnim sportovima nije beležila loše rezultate, a postoje i ona takmičenja, koja su u novim zemljama postala popularna tek po raspadu. Uspesi alpskih skijaša 80 – tih godina prošlog veka, polako su otvarali vrata i drugim sportovima sa prefiksom zimski. Uspeh pokojnog Mladena Grujića, Sarajlije koji je osvojio prve bodove u Svetskom kupu u biatlonu za bivšu Jugoslaviju, bio je uvertira za ono što se događa nekoliko poslednjih godina.
Ako su uspesi Andreje Grašič, Janeza Mariča i Tadeje Brankovič, ostali nezapaženi na prostorima bivše države, treće mesto i bronzana medalja Jakova Faka na ZOI u Vankuveru preko noći je ljude zainteresovala za ovaj sport. U istoj trci Slovenac Klemen Bauer osvojio je četvrto mesto, što je samo potvrdilo da i na ovim prostorima biatlon postaje sve popularniji sport.
Obojica takmičara došla su iz „fabrike“ Uroša Velepeca, prvog trenera muške reprezentacije Slovenije. Član mlađih kategorija nekadašnje Jugoslavije, već godinama je trener u reprezentaciji Slovenije, koji i pored brojnih obaveza uspeva da nađe vremena, kako bi pomogao da biatlon u Srbiji stane na zdrave noge.
Osim lepih želja i ekspertskog televizijskog znanja, za pristojne rezultate neophodan je minimum uslova, koji podrazumeva bar jedan biatlonski centar u državi, koji bi bio na raspolaganju 365 dana u godini. Odavno postoji ideja da se centar napravi na lokalitetu „Žare“ u blizini Sjenice u čijoj realizaciji učestvuje i sam Velepec, mada je Kopaoniku mnogo realnija opcija jer već postoje „Crvene bare“.
– Posao smo podelili u nekoliko faza. Pošto smo izvideli teren i nacrtali projekat staze i strelišta, prešli smo u drugu fazu. Određena je trasa buduće staze i čekamo slobodnu priliku da je testiramo da vidimo da li smo na dobrom putu. Iako bi čitava realizacija mogla da teče i brže, saradnja sa opštinom Sjenica nas pomalo usporava, ali nije strašno, jer ništa bolji nije ni slučaj kada radite sa birokratijom u zemljama zapada. Siguran sam da smo napravili odličan projekat i da će centar „Žare“ biti pun pogodak. Takođe sa kolegama iz Srbije pokušali smo da oživimo i „Crvene bare“, ali to je u odgovornosti vaše vojske i za sada konkretnog odgovora nema – istakao je Uroš Velepec.
Osim po pitanju izgradnje centra, prvi trener reprezentacije Slovenije, proteklih godina učestvovao je u trenažnom procesu srpskih biatlonaca.
– Sa kolegama iz Biatlon saveza Srbije, predsednikom Milivojem Ilićem i ostalima, pokušavamo da uspostavimo sistem, koji će svake godine izbacivati nekoliko takmičara. Prema onome što smo do sada uradili, moram priznati da sam zadovoljan, momci su još uvek mladi, a opšte je poznato da značajniji rezultati u biatlonu dolaze tek posle 25. godine. Ipak da bi se to i dogodilo potrebna je šira podrška, jer teško je očeivati da bilo ko da svoj maksimum, ako stalno mora da brine o egzistenciji. Kod nas je to drugačije odrađeno, jer su svi naši reprezentativci zaposleni u Vojsci Slovenije. Iako se ne mogu pohvaliti da imaju visoku platu, nekih par stotina evra, činjenica da ne moraju da razmišljaju o finansijskom aspektu omogućava im da se nesmetano posvete treningu, mnogo znači – objasnio je Velepec.
Odgovor sa citatom
