I tako je došao i taj dan, dan provere naše fizičke spreme, dan provere dali smo još tako ludi kao prošle godine. Krenosmo iz Selnice ob Dravi u ranim jutarnjim satima oko 4.00 ove subote. Ukupilo se nas devetoro dobrih prijatelja iz posla, a i inače. Šta da kažem, sami sportaši po duši. U Tarvisio smo stigli oko 6.30. Poslije obavezne kafice i grappe u tamošnjom kafiću na donjoj postaji staze Prampero (gdje se prošlog vikenda vozio svetski kup za žene u spustu, kombinaciji i super G) i doručka, kojeg smo imali u gepeku uz obaveznu zajebanciju i zadrkivanja nekih koji su previše jeli preko čitave godine (kažu da namerno, da je to dobro za brzinu na stazi) polako se primicalo vreme, da se obučemo, jer u 7. 30 je bilo zakazano, da nas puste da pogledamo stazu. Da bi što bolje zapamtili zamke na stazi ( a malo i zbog slabog pamčenja nekih he, he, he) išli smo na teren čak i dva puta. Kasnije su neki otišli na zagrijavanje sa skijanjem, a neki koji smo več rutine ostali smo u cilju, tako da smo pogledali i neke popratne sadržaje (hmmm čitaj popili po koje pivo)..Zezanje je bilo na višku, nekima smo i obajšnjavali, da i nije tako dugo i da svatko koji je na vrhu tako ili onako dođe u cilji. Da vidite oči, koje su skoro iskočile iz jamica…. Sve u svemu polako se primicalo vreme našeg odlaska na start. A tamo same poznate face od prošle godine: u jednom uglu se zagrijava Lussnig iz Avstrije u drugom Pachner iz Italije, ima i mnogo Slovenaca o kojih neke i znam ili sam barem virtualni poznanik sa njima sa facebooka…..a kod naše Štajerske grupe ima uvek puno smeha, svake toliko nas ogovara neko od ostalih Slovenaca, vicevi pršte na sve strane. I onda se polako primiče vreme starta. Sve smo šutljivji, nastaje tajac, ima ljudi sa zatvorenim očima, koncentracija, nema više zezanja…al zato ima svake toliko odlazak u sneg zbog pišanja….kad počne jedan idu svi…ma odjednom žuto sve u šumi…Startali smo zajedno sa Janezom i od početka počinje borba. Na strmijim djelovima bežim ja , dok na ravnim Janez prilazi, i poslije jedne duge ravnine ima prednosti jedno 20 m. Ja si mislim, evo gotovo, odoše čovek…saberem se, ponovo pokušam i polako se približavam. I tako idemo zajedno iz kapije u kapije do međustanice gondole, kad odjednom osetim da sam sam. Dugo je izdržao i nije nikako htio popustiti, mada znam da se nije uopšte pripremao. I tako se počnem boriti sam sa sobom, noge strahovito peku, mada sam začuđen da uopšte nemam probleme sa disanjem. Još jedna duga ravnina, pokušam da čučnem, ma nije to uopšte bio čučanj nego, da prostite, kao da sednem na visoku WC šolju. Pokušam, al noge ne daju…i onda se vidi cilj….majko mila još samo ovih 10 kapija, samo da ne padnem sad pred ciljem-sve ovo ti ide kroz glavu. I evo u cilju sam, pogled na semafor; dobro je za 9 sekundi bolje vreme nego lani. Odmah izza mene stiže u cilj i Janez…Svaka čast stari vičem, dok mi on samo odmahuje sa rukom…na može čovek da dođe do glasa….I onda znoj, ma litri znoja se slevaju niz lice…I oni sretni osečaj, da si nešto napravio, izdržao, ostvario cilj. Zajedno sa Janezom čekamo i ostale… ulaze umorni, neki malo manje, ali svi nasmijani i dobre volje. Ma sami pravi sportaši . Još samo da dođe najmalđi Andrej…vidimo ga, muči se kad ono izza njega ide neki Italijan, približava se i maltene mu kod zadnje kapije izpod ruke ulazi u cilj….da vidite smeha i zajebancije…a Andreju ništa jasno odnosno onaj pogled: Pa odakle se ovaj uzeo (puštali su nas na stazu na 40 sekundi, tako da znate da je ovaj leteo po stazi). I onda slikanja, pametovanja šta bi i kako bi, šta treba još poboljšati do sledeče godine….ma muške rasprave…i onda pasta, malo zezanja sa Kubankom na stolu i to je to…vidimo se sledeče godine, najverovatnije na kombinaciji Lussarissima i Gardenissime 2012.
Odgovor sa citatom